Petak predveče, berlinska četvrt Veding, jedna od sporednih ulica koja vodi od Milerštrase, žile kucavice ove useljeničkečetvrti.

Jedna za drugom ređaju se turske trgovine sa mešovitom robom, kafići. Na kraju ulice ćevabdžinica „Sarajevo“. Pored ćevabdžinice je kancelarija lokalne socijaldemokratske političarke Maje Lasić, odbornice u Berlinskom senatu.

Ćevapi i kebab u predizbornoj kampanji

Ispred ćevabdžinice red veći od uobičajenog. Nije ni čudo: na štandu ispred ureda socijaldemokratske političarke štand s uobičajenim stranačkim materijalom: hemijske, leci i otvarači za boce s logom SPD-a, ali i plakat s natpisom „Mi se staramo za to da ćevapi opet koštaju tri evra“.

I zaista, na štandu se dele bonovi s kojima se u susednoj ćevabdžinici i buregdžinici može dobiti mala porcija ćevapa u somunu za tri evra umesto za sedam.

„Isto smo učinili s kebabom i uspeh je bio ogroman“, kaže mi Frederik Avgustin, jedan od kandidata socijaldemokrata na ovogodišnjim izborima za Evropski parlament.

Cilj cele neobične akcije je da se u kvartovima s posebno visokim udelom migrantskog stanovništva podigne svest o izborima za Evropski parlament koji se u Nemačkoj održavaju u nedelju (9. jun).

Jer vrlo je niska izlaznost građana migrantskog porekla na evropske ali i ostale izbore.

Zašto su evropski izbori važni?

„Mi ljudima pokušavamo ovde pokušavamo da objasnimo zašto je Evropski parlament važan, objašnjavamo koji su sve projekti tu u kvartu ostvareni novcem EU i to im onda nešto znači“, kaže Maja Lasić.

Na ideju s sufinansiranjem turske i balkanske brze hrane došao je njen mlađi kolega Avgustin.

„Uz pomoć društvenih mreža smo shvatili da mladi preko nekih tema, daleko od politike, shvataju šta se događa u društvu. Recimo da je kebab drastično poskupeo zbog inflacije. I onda na štandu uđemo u razgovor i objasnimo im da je Brisel važan, između ostalog i zbog borbe protiv inflacije“, kaže Avgustin.

Na štand svraća i David (26), koji ima srpsko i nemačko državljanstvo. „Glasao bih i bez jeftinijih ćevapa“, kaže kroz smeh. Priča da u folklornom klubu gde igra nagovara sve koji imaju nemačko državljanstvo da izađu na izbore. „Već im idem na živce“, kaže.

Marija iz Bosne i Hercegovine koja živi u blizini nije došla kako bi se informisala o izborima ili pojela ćevape. Ona za političare SPD-a ima pitanja o nemačkom državljanstvu. Možda je Marija jedan od budućih birača.

Učešće važno za integraciju

Svaki novi birač s migrantskom pozadinom je radost za nemačke političare. Konsenzus političkih stranaka, osim možda Alternative za Nemačku, jeste da je učešće u demokratskim procesima jedan od najvažnijih instrumenata integracije.

A integracija je čarobna reč kada se poslednjih godina u Nemačkoj govori o strancima ili kako se to politički korektno kaže „o sugrađanima sa migrantskom pozadinom“.

U Berlinu je to vidljivo posebno nakon problema poslednjih godina sa četvrtima poput Nojkelna u kojima pretežno živi migrantsko stanovništvo, gde se policija i prolaznici u novogodišnjoj noći napadaju petardama, a pokolj Hamasa nad izraelskim civilima otvoreno slavi na ulicama.

Bez zanimanja za politiku

Izlaznost na izbore je kod građana s migrantskom pozadinom osetno slabija nego kod „starosedelaca“.

Prema studiji Stručnog veća za migracije (SVR), oko 70 odsto Nemaca migrantskog porekla iskoristilo je pravo glasa na poslednjim saveznim izborima, dok je to učinilo oko 88 odsto preostalog stanovništva.

Međutim, postoje i razlike u odnosu na to odakle neko potiče, koliko zarađuje i koliko je obrazovan.

Kod useljenika iz zemalja koja su nastale nakon raspada Jugoslavije izlaznost je niska. Pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da useljenici s ovog područja zajednički tvore još uvek jednu od najvećih zajednica u Nemačkoj.

U Nemačkoj na ovim izborima pravo glasa ima oko 61 milion nemačkih državljanja i još oko četiri miliona građana drugih zemalja EU.

Među domaćim državljanima njih skoro devet miliona ima migrantsko poreklo – u to se ubrajaju oni koji su se doselili u Nemačku ili čiji se bar jedan roditelj uselio. Dakle, prva ili druga generacija.

Među maloletnicima koji sada prvi put glasaju – dozvoljeno je, naime, glasanje već sa 16 godina – udeo migranata je daleko veći, čak 45 odsto.

Poverenica: Država se ne obraća dovoljno strancima

Poverenica za integraciju, migraciju i participaciju berlinskog Senata Katarina Nividzjal kaže za DW da su razlozi za slabije učešće raznoliki.

Ali, krivicu uglavnom vidi na strani države. „Ulogu mogu igrati nedostatak ciljanog i višejezičnog pristupa, nedostatak zastupanja interesa stranaca, pa čak i iskustva diskriminacije.“

„Faktor su i birokratske prepreke: nadolazeći evropski izbori, recimo, povezani su s pravovremenom i komplikovanom registracijom novih birača iz zemalja EU koji žive u Nemačkoj“, dodaje ona.

Državljanin neke druge članice EU, naime, može da bira da li želi da u konzulatu ili ambasadi glasa za predstavnike iz svoje matične države ili želi da bira nemačke evroposlanike. U oba slučaja mora prvo da se prijavi.

Ured poverenice Nividzjal je ove godine pokrenuo kampanju u koju su uključena mnoga udruženja stranaca i kojoj je cilj upoznavanje građana stranog porekla s važnošću izbora za parlament EU.

Na pitanje DW zašto među brojnim jezicima na kojima su napisani informativni materijali nema niti jednog od jezika kojim se koriste došljaci s područja bivše Jugoslavije, iako su među najbrojnijim grupama, nismo dobili jasan odgovor.

Migranata malo u parlamentima i na biralištima

A potrebe za podizanjem svesti o potrebi izlaska na izbore sigurno ima. „Ljudi s područja bivše Jugoslavije retko se aktiviraju i zanimaju za politiku. Ja sam bila iznenađena kada sam počela da se bavim politikom da sam jedna od retkih s tih prostora“, kaže rođena Mostarka Lasić.

Koji su razlozi može se samo nagađati: zasićenost politikom još iz zemalja porekla ili možda osećaj da im participacija ništa ne donosi.

Nividzjal veruje da su te dve pojave povezane: manji broj političara migrantskog porekla i slabija izlaznost stranaca na izborima.

„Centralni razlog takođe je nedostatak zastupljenosti osoba s iskustvom migracija u parlamentima ili političkim strankama. Političari s sopstvenom migrantskom istorijom mogli bi biti autentičniji u podsticanju ljudi s migrantskom pozadinom da glasuju. Ali da bi se to dogodilo, političke stranke se moraju još više otvoriti“, zaključuje poverenica poljskog porekla.