Broj zaraženih u Nemačkoj ponovo raste, korona se vraća na velika vrata. Međutim, samo svaki četvrti Nemac strepi od mogućeg zaražavanja korona-virusom. Ovo je nalaz aktuelnog ispitivanja javnog mnjenja koje se redovno sprovodi po nalogu Prvog programa nemačke televizije (ARD). Reprezentativna anketa „Nemački trend“ (Deutschlandtrend) sprovedena je ove nedelje i u njoj je učestvovalo 1.329 osoba koje imaju pravo glasa. Ispitanici su na pitanja odgovarali telefonom ili elektronski.

Nemci se više boje da bi se nevakcinisana deca mogla zaraziti nego što brinu o mogućoj sopstvenoj zarazi (57%). Još više građana (62%) se pribojava da bi stariji sugrađani mogli da obole. Sličan procenat građana (57%) zabrinut je zbog mogućnosti da se merama ponovo ograniči javni život. Jedan odsto više njih zabrinuto je zbog mogućeg ponovnog preopterećenja zdravstvenog sistema.

Procenat vakcinisanih u sporom rastu

U oblastima koje su naročito pogođene, bolnice već upozoravaju na razvoj situacije. Trenutno se zaražava duplo više vakcinisanih ljudi nego ranije, ali na intezivnoj nezi se nalaze uglavnom nevakcinisane osobe.

Pošto u Nemačkoj sporo raste broj vakcinisanih osoba, brojni su zagovornici obaveznog vakcinisanja za određene profesije. Primeri za to su medicinski pozivi i profesije u negovateljskoj oblasti. Čak je i podrška za opštu obavezu vakcinisanja porasla sa 46 na 57 odsto.

Lokdaun-lajt za nevakcinisane

Za ljude koji ne žele da se vakcinišu u Nemačkoj je ionako sve neugodnije. Saksonija je prva nemačka pokrajina koja je zbog naglog porasta broja zaraženih na celoj teritoriji uvela takozvano „pravilo 2G“ – samo vakcinisani ili oni koji su preležali koronu imaju pristup javnim priredbama, restoranima i klubovima.

Za oštrija antipandemijska pravila sada se izjašnjava 29 odsto ispitanika, a to je čak 16 odsto više u odnosu na oktobarsku anketu. Skoro pola ispitanika (46%) smatra da su trenutne mere primerene. To je pad od 14 odsto. Skoro svaki četvrti Nemac koji je učestvovao u anketi (23%) smatra da su sadašnje mere preterane, a takvih odgovora je manje za dva odsto u odnosu na prošlu anketu.

Nezadovoljstvo merama za zaštitu klime

Osim ponovnog zahuktavanja pandemije, klimatske promene i mere zaštite su tema koja zaokuplja građane. Dve trećine građana smatraju da Nemačka mora više da učini na zaštiti klime. Samo 20 odsto ispitanika smatra da su sadašnje mere adekvatne. Devet odsto građana smatra da bi politika morala da se manje angažuje na tom području. Među njima su skoro 40 odsto pristalice krajnje desne Alternative za Nemačku.

U toku je međunarodna konferencija o klimi u Glazgovu. Čak 83 odsto Nemaca smatra da i na međunarodnom planu postoji velika potreba za delovanjem. Kao i pre tri godine na međunarodnoj konferenciji o klimi u Poljskoj i sada svega 14 odsto ispitanika veruje da će međunarodni akteri biti u stanju da izađu na kraj sa problemima, proisteklim iż klimatskih promena.

Mlađi građani Nemačke u tom pogledu imaju više optimizma od starijih. Ali i među mlađima je najviše skeptika.

Šta čine pojedinci?

U anketi je postavljeno pitanje građanima da li su oni promenili svoj način života kako bi pomogli borbi protiv klimatskih problema. Njih 23 odsto su rekli da su sveobuhvatno promenili način života.

Većina građana (57%) navela je da u najboljem slučaju pomalo promenila sopstveno ponašanje. Šest odsto ispitanika ne žele ništa da menjaju, a jedanaest odsto ispitanika žele da sačekaju dok politika ne uvede stimulativne mere ili da donese jasna pravila.

Demohrišćani i dalje gube podršku

Šest nedalja posle parlamentarnih izbora u Nemačkoj dodatno je porasla popularnost pobedničkih socijaldemokrata – sada je podrška na 27 odsto. Demohrišćani (CDU/CSU) su trenutno na istorijskom minimumu podrške od 21 odsto, a to je manje nego na septembarskim izborima.

Zeleni (16%) i Liberali (13%), stranke koje sa socijaldemokratama pregovaraju o mogućoj koaliciji, imaju nešto veću popularnost nego na dan izbora. Alternativa za Nemačku (10%) i Levica (5%) ne beleže veće promene u broju građana koji bi glasali za njih.

Angela Merkel i dalje najpopularnija

Bundestag je 26. oktobra zasedao prvi put u novom sastavu posle septebarskih izbora. Predsednik države je kancelarki Angeli Merkel i njenim ministrima dodelio povelju o razrešenju sa dužnosti, ali će do formiranja nove vlade, stari sastav kao tehnička vlada obavljati nužne poslove.

Čak i na kraju karijere Angela Merkel je ubedljivo najpopularnija političarka. Podršku je dobila od 69 odsto ispitanika, dok je na drugom mestu predsednik države Frank-Valter Štajnmajer sa 68 odsto podrške. Socijaldemokratski kandidat za kancelara, koji još uvek obavlja dužnost ministra finansija, Olaf Šolc, dobio je pozitivnu ocenu od 58 odsto ispitanika.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu