Grčki premijer Kirjakos Micotakis prvobitno je hteo da procesu proširenja EU dâ novi podsticaj. Zbog toga je lidere zemalja Zapadnog Balkana pozvao da u ponedeljak (21. avgust) dođu na večeru u Atinu – na obeležavanje 20. godišnjice takozvanog „Solunskog obećanja“. Dalekog juna 2003. Evropska unija je u Solunu potvrdila da bezrezervno podržava evropsku orijentaciju država zapadnog Balkana.

Avgusta 2023. – Albanija, Severna Makedonija, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo još uvek nisu u EU, a zemlje poput Grčke bore se da im otvore vrata Brisela, s krajnje ograničenim uspehom. Večera u Atini trebalo je da dâ novi zamah, da malo pokrene celu situaciju.

Stigao je Zelenski

Ali, glavni protagonista sastanka u grčkoj prestonici nije bio niko od lidera balkanskih zemalja nego – Volodimir Zelenski. Predsednik Ukrajine stigao je u Atinu onako kako je to uobičajeno kada on putuje: do poslednjeg trenutka nije bilo jasno da li dolazi, a ni zašto dolazi.

Njegovo prisustvo bacilo je u senku sve ostale zvanice, uključujući i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i predsednika Saveta EU Šarla Mišela.

Od juna 2022. Ukrajina i susedna Moldavija takođe su zvanični kandidati za članstvo u EU, a i njihovo članstvo takođe je malo verovatno u bliskoj budućnosti. Ali, čini se da za Zelenskog u Atini fokus i nije bio na bratimljenju s drugim kandidatima, već na drugim, hitnijim pitanjima.

Grčka će obučavati ukrajinske pilote za F-16

Zelenski je u Grčku stigao nakon posete Danskoj i Holandiji koje su mu dan u nedelju obećale da će Ukrajini isporučiti desetine bombardera F-16 koji važe kao komplikovani za upravljanje, a obuka pilota kao teška. Zato je u ponedeljak uveče sa zahvalnošću saopštio da mu je Micotakis ponudio da Grčka obučava ukrajinske pilote za avione F-16.

Grčka uglavnom i ima avione tipa F-16. Obuka ukrajinskih pilota odvijaće se u Kalamati, u najsavremenijem kampu za obuku, koji Grčka vodi u saradnji s Izraelom.

Prethodno je grčki premijer Micotakis pred kamerama uveravao Zelenskog da Atina stoji uz Ukrajinu, da će joj pružati svu potrebnu pomoć „bez obzira o čemu se radi“, dodajući da su „Ukrajinci inspiracija svim demokratskim građanima Evrope“.

Micotakis protiv „neistorijskog revizionizma“

Micotakis se takođe obrušio na „neistorijski revizionizam“ – verovatno imajući u vidu ne samo Rusiju, već i Tursku, s kojom je Grčka često u sukobu oko teritorijalnih pretenzija – tvrdeći da „međunarodno pravosuđe mora kazniti Rusiju za njene zločine“.

On je takođe ukazao na dosadašnju podršku Grčke Ukrajini i naglasio da se više od polovine ukrajinskog žita izvozi grčkim brodovima. S druge strane, Micotakis nije rekao ništa o transportu ruske nafte, takođe grčkim tankerima.

Vojna pomoć Ukrajini nije baš popularna u grčkoj javnosti. Prema anketama, jasna većina je za sankcije Rusiji, a tri četvrtine Grka je takođe za finansijsku podršku Ukrajini. Međutim, dve trećine ispitanih odbija isporuku oružja.

Grčka „braća“ u Marijupolju i simbol nezavisnosti Odesa

Nasuprot tome, u Grčkoj pomoć „našoj braći“ u Odesi i Marijupolju podržava veliki deo stanovništva. Prema grčkoj vladi, pre ruskog napada na Ukrajinu, u Marijupolju i okolini živelo je oko 100.000 ljudi grčkog porekla. Atinska vlada se oseća odgovornom za njih.

Zato je bivši ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas u martu 2022. ponudio da prati konvoj pomoći do Marijupolja, a mesec dana kasnije i sam je otputovao u taj grad. Pošto je Marijupolj postao simbol stradanja ukrajinskih civila, Dendijas je zahtevao da zbog njenog „posebnog interesa za Marijupolj“, Grčka mora da bude uključena u buduće suđenje Rusiji za ratne zločine.

Zbog grčke manjine u Ukrajini, grčko stanovništvo takođe u velikoj meri podržava Micotakisovo obećanje da će Grčka pomoći u obnovi Ukrajine, a posebno Odese.

Deca u Grčkoj uče još u osnovnoj školi da je u tom lučkom gradu osnovana grčka tajna organizacija „Heterija“ (Φιλική Εταιρεία), koja je 1821. pokrenula ustanak protiv Osmanlija – i time dala dugoročan startni signal za nezavisnost Grčke.

„Atinska deklaracija“ za Ukrajinu

Nakon večere, lideri balkanskih zemalja bili su u situaciji da izraze nepokolebljivu podršku „nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama, zasnovanim na vrednostima demokratije i vladavine prava protiv ruske agresije“.

Lideri Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Bugarske, Rumunije, Moldavije, Ukrajine i Grčke, potpisali su takozvanu „Atinsku deklaraciju“, prema kojoj „ratni zločini i drugi zločini ne smeju ostati nekažnjen“. Svi odgovorni za zločine kao što su napadi na civile, ali i uništavanje infrastrukture, moraju da odgovaraju, zahtevaju gore navedeni potpisnici deklaracije.

U drugom delu „Atinske deklaracije“ govori se o prvobitnom razlogu sastanka. Potpisnici su istakli da „Zapadni Balkan, Ukrajina i Republika Moldavija, geografski susedne državama članicama EU, imaju zajedničko evropsko nasleđe, istoriju i budućnost definisanu zajedničkim prilikama i izazovima“. A na kraju piše: „Čvrsto verujemo da je 20 godina nakon samita u Solunu, a u svetlu nove geopolitičke realnosti, došlo vreme da se usvoji hrabar i ambiciozan krajnji cilj koji će poslužiti kao vodič, inspiracija i kontekst.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.