Pol Makartni je za ovu godinu najavio „poslednju pesmu Bitlsa“. A nju peva i neko sa kim niko nije računao.
Oglas
„To je bio demo-snimak Džona Lenona, na kojem smo radili, i upravo smo završili“, rekao je Pol Makartni u jednom intervjuu za četvrti radijski program BBC-a. Pesma bi trebalo da se pojavi još ove godine. Nije otkrio naziv stvari, ali novinari pretpostavljaju da se radi o pesmi „Now And Then“ (tu i tamo – ili: s vremena na vreme). Nju je Džon Lenon napisao 1978.
Najpoznatiji bend svih vremena – Bitlsi – raspao se 1970. Džon Lenon, Pol Makartni, Džordž Harison i Ringo Star otišli su svako na svoju stranu. Više se nikada nisu okupili kao Bitlsi. Džon Lenon je ubijen u Njujorku 1980. Imao je samo 40 godina. Džordž Harison je umro 2001. od raka pluća. Ringo Star, kojem je 82 godine, i Pol Makartni koji ima 80, i dalje putuju po svetu i nastupaju.
Pol Makartni je 1994. od Lenonove udovice Joko Ono dobio kasetu s natpisom „Za Pola“. Na njoj je bilo nekoliko pesama koje je Lenon godinu dana pre smrti snimio na običnom kasetofonu. Sastojale su se od klavirske pratnje i pevanja.
Producent Džef Lin uspeo je da očisti od šumova pesme „Free As A Bird“ i „Real Love“, ali je procenio da je pesma „Now And Then“ previše opterećena pozadinskim šumovima, pa je nije uvrstio u veliku serijsku kompilaciju neobjavljenih pesma Bitlsa koja je izašla 1995. i 1996. pod nazivom „Anthology“. Osim toga, Džordž Harison nije voleo tu pesmu, jer mu se činilo da struktura nije završena. Zato više nisu radili na pesmi.
Uspešna dokumentarna serija Pitera Džeksona „The Beatles: Get Back“ iz 2021. otkrila je Makartniju mogućnosti veštačke inteligencije. Za potrebe filma, Lenonov glas odvojen je od instrumenata.
„Kažete mašini – to je glas, a to je klavir. Odbaci gitaru“, objasnio je Makartni za BBC. Sada je Makartni sa svojim timom primenio tu tehnologiju – verovatno na pesmu „Now And Then“.
„Tako smo stvorili nešto što će biti poslednja pesma Bitlsa. Veštačkom inteligencijom možemo da očistimo Džonov glas s demo-snimka. Onda smo ga umiksali kao i inače. Veštačka inteligencija nam je omogućila više manevarskog prostora.“
Veštačka inteligencija – blagoslov ili prokletstvo
Makartni je uz pomoć veštačke inteligencije na festivalu Glestonbari 2022. otpevao duet s virtuelnim Džonom Lenonom. Ipak, prošlog meseca je pevač Sting upozorio da treba „braniti ljudska dostignuća od veštake inteligencije“ i da će to biti glavna borba muzičara u narednim decenijama. Debata o tome u muzičkoj industriji veoma je žučna. Jedni ističu potencijale, a drugi opasnosti.
Muzički digitalni servis Deezer najavio je alat koji će prepoznavati i označavati glasove koje klonira veštačka inteligencija, pa će tako štititi autorska prava originalnih izvođača. Naime, uz pomoć veštačke inteligencije već se mogu proizvoditi glasovi koji su veoma slični glasovima originalnih izvođača.
Makartni ipak želi da iskoristi mogućnosti nove tehnologije. Rekao je da je to bilo pomalo zastrašujuće, ali i uzbudljivo, jer je u tome prema njemu budućnost. „Moramo da vidimo kuda će nas to odvesti“, rekao je on.
Kad su Bitlsi zaludeli Nemačku
Pre nego što su Bitlsi pre tačno 50 godina krenuli na turneju po Nemačkoj, u toj zemlji se tek slutilo šta znači „Bitlmanija“. Ali onda je to postalo jasno svima.
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
Tri dana vanrednog stanja
Karijera Bitlsa počinje 1962. u kultnom hamburškom klubu „Star“. Rokerski ćumez, koji je bio odskočna daska mnogim mladim bendovima. Ubrzo su momci iz Liverpula svetske zvezde koje svojom pojavom svuda izazivaju histerično oduševljenje. Posle četiri godine vraćaju se u Nemačku i dovode omladinu u stanje kolektivne ekstaze. Tokom trodnevne blic-turneje oni su gotovo jedina tema medija.
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
Juriš
Kada avion 23. juna 1966. u 12:56 sleti na aerodrom Minhen-Rajm, na pisti gotovo izbija stampedo. Uzaludno se 200 policajaca trudi da zadrži fanove, dok novinari skaču već na stepenice za iskrcavanje. Pol se prijateljski osmehuje, iza njega menadžer Brajan Epštajn gestikulira: „Polako ljudi…“ Džon pokušava da se probije nervoznog izraza lica, ostali Bitlsi ne vide se od mase.
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
Opsada hotela
Obožavaoci čekaju pred hotelom Bajerišer hof, gde je bend odseo. Minhen nikada nije video takvu navalu kosatih tinejdžera. Hor fanova peva omiljene hitove, dok u samom hotelu valja razjasniti pojedinosti rezervacije. Slučajno su rezervisane dvokrevetne sobe koje ne odgovaraju gospodi. Nešto kasnije oni zaista izlaze na prozore i pozdravljaju masu.
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
Kožne pantalone
Četiri momka su „na svoje oduševljenje“ (tako je bar pisao list Velt) obasipani poklonima: bavarske lederhoze s dugmadima od jelenskih rogova i bele košulje. U 16 sati se u njihovom hotelu održava konferencija za medije gde se nižu glupava reporterska pitanja. Novinar tabloida Bild pita Ringa da mu lederhoze nisu prevelike. Ringo kaže: „Može biti. Onda ću sačekati da mi poraste beba u trbuhu.“
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
„Hendikepi“
Dok je zapadnonemačka omladina ovih dana potpuno odlepila, stariji nisu toliko oduševljeni. Uobičavaju da Bitsle i obožavaoce zovu „budalašima“ i „pavijanima“. Štampa se divi uspehu Bitlsa. Minhenski list Merkur traži mane u izgledu: „Kratkovidi Džon Lenon, levoruki Pol Mekartni, klempavi Džordž Harison i Ringo Star prevelikog nosa.“
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
Prvi nastupi
Dva koncerta održana su 24. juna, jedan popodne, jedan uveče. Oba traju svega po pola sata, ali oduševljavaju histeričnu publiku. Reporter Zidojče cajtunga se plaši za krovnu konstrukciju dvorane Kronebau, inače do danas jedine prave hale za cirkuske predstave u Nemačkoj. „Kada gitare uhvate svoj tvrdi ritam, buka postaje tolika da bi svaki lekar posavetovao da se udaljite“, pisao je Zidojče.
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
O moj Bože!
Po prvi put u istoriji Nemačke se ovde vidi šta znači prava histerija obožavalaca. Urlici oduševljenja, vrištanje do granice bola. Reporter lista Majn-Eho zapisuje neke utiske: „18:56: jedna šesnaestogodišnja devojčica je skočila, trči stepenicama ka bini, pada, vrišti. Sanitetlije je odlučno hvataju i vode to dete napolje.“
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
Gužva u Esenu
Posle dva nastupa u Minhenu odmah se prelazi u Esen. Zašto baš u taj ne preterano veliki grad Rurske oblasti? Berlin je pre turneje vodio intenzivne pregovore s menadžmentom. Ali Bitlsi nisu hteli da sviraju na Olimpijskom stadionu ili drugoj velikoj bini metropole. Zato su odabrali esensku halu Gruga, gde staje jedva 8.000 ljudi.
Foto: picture-alliance/Bildarchiv/Hemann
Povratak u Hamburg
Hamburški morgenpost piše o koncertima u lučkom gradu: „25 minuta su hamburški tinejdžeri proveli u pomami za Bitlsima. Pre svega devojke su, uz uzdahe i glasno vrištanje, bile utopljene u žestoki ritam svojih idola. To je najveći masovni trans ikada viđen u ovoj hali.“ Oko 5.700 fanova videlo je dva koncerta u hali „Ernst Merk“. Tabloid Bild suvo piše: „Vrištali su. Plakali su. Padali su.“
Foto: picture-alliance/AP Photo/H. Ducklau
Let u Japan
Gotovo je. Na hamburškom aerodromu se obožavaoci opraštaju od najpoznatijeg svetskog kvarteta. Bitlsi dalje lete u Tokio, gde počinju azijsku turneju. Olakšanje se može osetiti i među novinarima: „Preživeli smo Bitsle bez posledica po tela i duše“, piše list Zone iz Baden-Badena. Bilans kratke turneje: devet slomljenih stolica i desetine hiljada slomljenih tinejdžerskih srca.
Foto: picture-alliance/AP Photo/H. Lohmann
10 slika1 | 10
„U oku oluje“
Makartni je posle razlaza Bitlsa bio veoma aktivan i to ne samo kao muzičar, već i kao slikar, fotograf, aktivista za zaštitu prava životinja. Izložba njegovih fotografija iz 1963 i 1964. biće otvorena u Londonu krajem juna pod nazivom „Eyes of the Storm“. Na njoj će biti prikazano 250 fotografija koje do sada nisu bile predočene javnosti. Makartni je tada fotografisao prizore nadolazeće bitlmanije.
Uoči izložbe biće štampana i monografija s fotografijama koje svedoče o Makartnijevom veoma ličnom posmatranju slavne i lude ere u kojoj je bend stalno bio okružen histeričnim fanovima. „Milioni očiju su odjednom bili upereni prema nama i stvorili su sliku koju nikada neću zaboraviti“, piše Makartni u predgovoru. Osećaj je bio kao da si u „oku oluje“. Tako je i nazvana Makartnijeva knjiga.