1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Obrazovanje

Veštačka inteligencija u školi: ChatGPT radi domaće zadatke

31. januar 2023.

Softver koji koristi veštačku inteligenciju ChatGPT piše pismene zadatke u školama, rešava domaće zadatke. Da li bi to trebalo koristiti ili zabraniti? Da li je to pomoć ili rizik? I šta rade u nemačkim školama?

ChatGPT postao je veoma popularan još otkako je u novembru prošle godine pušten u javnost
ChatGPT postao je veoma popularan još otkako je u novembru prošle godine pušten u javnostFoto: Jakub Porzycki/NurPhoto/picture alliance

„Živimo u vremenima promena i izazova, ali siguran sam da će naš car da nas vodi kroz ova teška vremena.“ Ta rečenica stoji na velikom monitoru u jednoj učionici u Gimnaziji kraljice Karoline u Frankentalu na zapadu Nemačke. Nije je napisao neki savremenik cara Vilhelma II, a ni neki učenik, već program veštačke inteligencije ChatGPT.

Zadatak je smislila nastavnica Karin Rajser-Mala. Čet-bot napiše govor – đaci ga analiziraju. „Cilj je da se učenici prema tome postave kritički i konstruktivno“, kaže Rajser-Mala. U sledećem koraku, oni bi trebalo zajednički da prilagode govor tako što će ga dopuniti svojim istorijskim saznanjima. Mnogi delovi teksta mogu da se zamene, kažu đaci.

-pročitajte još: Uskoro i u EU: veštačka inteligencija zapošljava, otpušta, bira šefove

Direktor škole: stroga zabrana nema smisla

Gimnazija u Frankentalu prednjači u korišćenju čet-botova. Krajem prošle godine nastavnica Rajser-Mala razgovarala je s đacima o tim programima, jer je, kaže, postalo jasno da se među njima ionako širi ta digitalna inovacija. Postoji opasnost, naročito kod mlađih učenika, da isključe „svoje sopstveno razmišljanje“ i da sadržaje jednostavno preuzimaju.

Kako bi škola trebalo da se ophodi sa šansama i rizicima koje donosi veštačka inteligencija? O tome se diskutuje već dva meseca, potvrđuje direktor škole Kristijan Bajer. I jasno je, kaže, da stroga zabrana nema smisla: „Moramo da se prilagodimo.“

ChatGPT je treniran s velikom količinom tekstova kako bi mogao da odgovara kao ljudski sagovornikFoto: Ole Berg-Rusten/NTB/IMAGO

Odnos prema programu ChatGPT još uvek je veoma različit, ali neki, pa i nastavnica Rajser-Mala, u tome vide potencijal za nastavu. Nema smisla, kaže jedna učenica, da se domaći zadatak piše uz pomoć veštačke inteligencije – „nastavnici znaju kako ja pišem.“ Jedan učenik dodaje: „Zanimljivo mi je da vidim gde su granice veštačke inteligencije i odakle čovek mora da počne da koristi svoje sopstveno znanje.“

Veoma napredan ChatGPT

ChatGPT postao je veoma popularan još otkako je u novembru prošle godine pušten u javnost. To je čet-bot koji se zasniva na mašinskom učenju, što je jedan segment veštačke inteligencije. Treniran je s velikom količinom tekstova kako bi mogao da odgovara kao ljudski sagovornik. Smatra se da je taj program firme „Open AI“ koji košta milijarde, veoma vrlo napredan.

-pročitajte još: Može li veštačka inteligencija da priča priče?

Od nedavno se raspravlja o njegovim posledicama po škole, a to će biti tema i na predstojećoj Konferenciji ministara obrazovanja nemačkih pokrajina. Nekakvu zabranu tog čet-bota gotovo je nemoguće kontrolisati i sprovoditi, kaže berlinska senatorka za obrazovanje i predsednica Konferencije ministara Astrid-Sabine Buse.

„Kako kontrolisati to kojim se izvorima đaci koriste dok rade domaće zadatke? Škola je oduvek bila sistem koji uči. To mora da se pokaže, a i pokazaće se, i u novoj normalnosti sveta u kojem veštačka inteligencija igra sve veću ulogu. Ta pojava se mora uzeti u obzir u nastavi i ona mora kritički da se prati“, kaže Buse.

„To ima osobine revolucije“

Sigurno je da će ChatGPT da promeni i nastavu. „To ima osobine revolucije“, kaže Doris Vesels, profesorka ekonomske informatike na Višoj strukovnoj školi u Kilu. Ona se između ostalog bavi i posledicama veštačke inteligencije u oblasti obrazovanja. „Čitav proces pisanja, i to ne samo u školi, promeniće se kroz moćna sredstva kao što je ChatGPT.“

Čet-bot može da služi pre svega kao izvor inspiracije, kao partner u pisanju koji podstiče kreativnost, kaže Vesels. To bi u nastavi značilo da su učenik i veštačka inteligencija neka vrsta tandema. Ali, korisnici bi trebalo da provere ispravnost tvrdnji koje generiše program, jer on „halucinira“ – piše dakle i fiktivne tvrdnje, a zatim i svoje odgovore na njih. Zato i dalje ostaje važno poznavanje činjenica. „Učenici i učitelji moraju da čitaju generisane tekstove kao stručnjaci i da proveravaju njihov sadržaj“, kaže Vesels.

Kako ćemo živeti i raditi za 30 godina?

02:34

This browser does not support the video element.

Granice veštačke inteligencije

Kao i predsednica Konferencije ministara obrazovanja Buse, i Vesels se izjasnila za to da se programi kao što je ChatGPT, u zavisnosti od uzrasta, integrišu u nastavu. I iskustva s veštačkom inteligencijom pokazala su da je besmisleno čisto reprodukovanje znanja – dakle naučiti napamet, a onda zaboraviti.

Ipak, i promene u nastavi kroz veštačku inteligenciju imaju svoje granice, kaže Vesels. „Korišćenjem programa ChatGPT postaje jasno da je naša intuicija, dakle osećaj na osnovu našeg životnog iskustva, veliko bogatstvo. Toga mi ljudi moramo da budemo svesni, to veštačka inteligencija nikada neće moći da nam nadoknadi.“

I u Gimnaziji kraljice Karoline u Frankentalu nastavnici i učenici prepoznaju granice veštačke inteligencije. Direktor gimnazije Bajer priča o tome jednu anegdotu: u decembru je zatražio od čet-bota da napiše za školu božićnu čestitku. Nastao je dobar tekst o poteškoćama u obrazovnim ustanovama za vreme korona-pandemije. Nakon toga, čet-bot je trebalo da napiše govor i za završnu matursku svečanost. „On je, Bogu hvala, bio jako loš“, kaže Bajer. „Apstraktan i površan.“ Jer, ChatGPT nema životnog iskustva.

kk/aj (swr)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.