Šetalište u Davosu preplavljeno je plakatima koji veličaju dostignuća veštačke inteligencije. Postoji čak i čitav jedan paviljon posvećen toj tehnologiji budućnosti. Prikladno je nazvan „AI House“ – „Kuća veštačke inteligencije“. To je jedna od najtraženijih adresa na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu, na kojem poslovni lideri raspravljaju o rizicima i šansama koje nudi veštačka inteligencija i smišljaju kako da efikasno usvoje i primene tu tehnologiju.

Osećaj optimizma prevladava kada je reč o upotrebi veštačke inteligencije u oblasti zdravstvene zaštite i obrazovanja. Tom entuzijazmu često, međutim, prethodi upozorenje, a ono glasi: „Da veštačkoj inteligenciji, ali samo ako se postupa odgovorno“. Onda sledi i obavezna rečenica: „Ipak, moramo da budemo oprezni.“

Svetski ekonomski forum je u svom godišnjem istraživanju rizika kao najveću opasnost u naredne dve godine označio dezinformacije koje mogu da se šire upotrebom veštačke inteligencije. U istraživanju se navodi da će ove godine, u kojoj će na birališta širom sveta izaći više od dve milijarde ljudi (SAD, Indija, Rusija…), „centralnu ulogu imati spona između falsifikovanih informacija i socijalnih nemira“.

Međunarodni monetarni fond upozorio je da će tehnološka revolucija uticati na gotovo 40 odsto radnih mesta u svetu, uključujući i poslove za visokokvalifikovanu radnu snagu. U razvijenim ekonomijama to bi moglo da obuhvati čak 60 odsto radnih mesta.

Iako bi siromašne zemlje i zemlje u razvoju mogle da se suoče s manje direktnih posledica i poremećaja zbog sve veće primene veštačke inteligencije, MMF ipak upozorava da će se mnoge od tih zemalja boriti da iskoriste prednosti veštačke inteligencije zbog nedostatka infrastrukture i kvalifikovane radne snage, povećavajući time rizik da veštačka inteligencija vremenom pogorša nejednakost među zemljama.

„U većini scenarija, veštačka inteligencija će verovatno pogoršati nejednakost. To je zabrinjavajući trend, s kojim kreatori politike moraju proaktivno da se pozabave, kako bi sprečili da tehnologija dodatno podstiče društvene tenzije“, rekla je šefica MMF-a Kristalina Georgijeva već na početku ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Rizici se povećavaju

Jedna od najvećih briga je kvalitet podataka kojima se napajaju različiti modeli veštačke inteligencije, ali i pitanje kako tehnologija generiše i dovodi do povećanja visokokvalitetnih manipulativnih sadržaja i dubinskih lažiranja, a sve uz relativno niske troškove.

Kritičari kažu da kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom do sada nisu bile transparentne u pogledu izvora podataka koji pokreću njihove velike modele za obradu jezika, kao što je npr. ChatGPT. To izaziva zabrinutost oko pouzdanosti njihove baze podataka.

„Da li su uzeli podatke iz Fortrana (programski jezik, prim.aut.) ili su uzeli podatke iz delova Reddita (platforma podataka, koju kreiraju korisnici)? O tome može samo da se nagađa“, kaže za DW Džejms Lendej, profesor informatike na Univerzitetu Stanford.

„Ono što znamo jeste da uneseni podaci s kojima programi veštačke inteligencije operišu, uglavnom dolaze sa Zapada i imaju zapadnu perspektivu. Kulturne vrednosti ugrađene u te podatke, nisu prikladne za sve kulture. To je skoro pa jedan oblik imperijalizma“, primećuje prof. Lendej ujedno ukazujući na „tri D-pretnje“ koje predstavljaju takvi modeli veštačke inteligencije: dezinformacije, dubinske laži i diskriminacija.

Podrška za veštačku inteligenciju

Uprkos svim trenutnim nedostacima, veštačka inteligencija se reklamira kao svojevrsna „velika promena pravila igre u industriji“. Tehnološki lideri je hvale, naglašavajući da je ta tehnologija dovela do velikog skoka u produktivnosti.

Najdžel Vaz, izvršni direktor „Publicis Sapient“, digitalnog ogranka francuske reklamne agencije „Publicis“, kaže da je veštačka inteligencija dovela do povećanja produktivnosti od 30 do 40 odsto u razvoju softvera. „Ona programerima omogućava da se više fokusiraju ne toliko na generisanje koda, koliko na stvarne ideje“, rekao je Vaz na panel-diskusiji u Davosu.

Stručnjaci ukazuju i na potencijalne prednosti veštačke inteligencije u obrazovanju, gde bi deca kojima je pristup školi ograničen, jednog dana mogla da imaju imati ličnog nastavnika. Ili zdravstvenoj zaštiti, pri čemu veštačka inteligencija već danas pomaže u poboljšanju kvaliteta u nezi pacijenata.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja za sebe kaže da je „tehnološki optimista“, slaže se s tim: „Veštačka inteligencija može da poveća produktivnost brzinom koja je bez presedana“, rekla je u Davosu. „Evropa mora da unapredi svoja pravila i pokaže put ka odgovornoj upotrebi veštačke inteligencije. Jer, reč o tehnologiji koja poboljšava ljudske sposobnosti, poboljšava produktivnost i koja služi društvu.“

Ipak, oduševljenje koje je tokom prošle godine izazvala upotreba generativne veštačke inteligencije, mogla bi malo i da se ohladi, jer se kompanije bore sa modelima korišćenja te tehnologije i nesigurnošću oko propisa koji se tiču njene upotrebe, kaže Aleksandra Musavizade, izvršna direktorka platforme „Evident“, koja je specijalizovana za praćenje uvođenja veštačke inteligencije u bankarski sektor.

„Postoji ogroman hajp i mnogo istraživanja o tome šta generativna veštačka inteligencija može da uradi za firme, ali je to izuzetno teško implementirati“, kaže Musavizade za DW. „Postoji jasno razumevanje šta veliki modeli za obradu jezika mogu da urade, ali prisutna je i neodlučnost i oklevanje u pogledu toga da li su oni dovoljno pouzdani za upotrebu u firmama.“

Kako odgovorno koristiti veštačku inteligenciju?

U Davosu se mnogo pričalo i o tome kako uz najmanji mogući rizik iskoristiti prednosti tehnološke revolucije koju donosi veštačka inteligencija. Ramaja Krišnan, stručnjak za digitalnu transformaciju na Univerzitetu Karnegi Melon, kaže da se rizici od gubitka posla mogu smanjiti praćenjem lokalnih tržišta rada u realnom vremenu, s ciljem da se promene potreba poslodavaca brzo uoče.

Malo je verovatno da će veštačka inteligencija biti zamena za sve zadatke u određenom zanimanju“, kaže Krišnan, koji je inače i član Nacionalnog savetodavnog odbora za veštačku inteligenciju američkog Ministarstva trgovine. Postizanje svesti o promenama koje veštačka inteligencija donosi na tržište rada, pomoći će da se uoče nedostaci u veštinama, a radnici osposobe za nove zadatke i da im se pomogne u tranziciji, odnosno napuštanju poslova za koje više ne potreba ne postoji, smatra Ramaja Krišnan.

Kada su u pitanju dezinformacije, kompanije se već trude da bolje informišu korisnike. Gugl je, na primer, napravio „SynthID“, alatku za prepoznavanje vodenih žigova i identifikaciju slika generisanih veštačkom inteligencijom. Međutim, trenutno ne postoje jedinstveni industrijski standardi.

„Naš zahtev bi trebalo da bude da svaki model veštačke inteligencije, kada pravi i razvija neki sadržaj, pruži informaciju o poreklu teksta, odnosno uputi na originalan izvor i oslobodi alat pomoću kojeg može da se odredi vodeni žig odnosno poreklo sadržaja, tako da svako onaj ko stupi u interakciju može da bude informisan da li je u interakciji sa sadržajem generisanim veštačkom inteligencijom ili ne“, kaže Krišnan za DW.

Ovaj članak je originalno objavljen na engleskom jeziku.