Pucnji iz Jašarevićevog kalašnjikova po ambasadi SAD u Sarajevu postigli su ono što je cilj svakog terorističkog napada – sejanje straha. Profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Vlado Azinović tvrdi da teroristički napad Mevlida Jašarevića nije slučajan. „Svaki teroristički napad je planiran, uključujući i ovaj u Sarajevu. To podrazumeva ideološku indoktrinaciju, obuku i logistiku“, kaže Azinović.

„Kriminalni dosije Mevlida Jašarevića potvrđuje dosadašnji profil terorista u BiH. Oni su po pravilu osobe iz nekog kriminogenog miljea koje u jednom trenutku prihvate ideologiju u okviru neke grupe koja im pruža opravdanje za kriminalno ponašanje“, pojašnjava Azinović. On ističe da bi snage zakona konačno trebalo da se pozabave centrima iz kojih se ove grupe finansiraju i nadahnjuju za terorističke akcije. No, očito je, upozorava Azinović, da su pomenute agencije u ovom slučaju napravile propust.

Bezbednost prepuštena slučaju

Kako je moguće da osoba sa kriminalnim dosijeom, koja je prošle godine u Novom Pazaru napala strane ambasadore, i za koju se zna da je boravila u Gornjoj Maoči, usred dana u glavnom gradu jedne države puca na američku ambasadu? „Bojim se da je bezbednost građana BiH više prepuštena slučaju nego svesnom naporu nadležnih službi. To je problem nefunkcionalne države i neodgovornog odnosa političkih elita koje na odgovorne funkcije ne postavljaju stručnjake, već izvršitelje političkih naloga“, tvrdi Azinović.

Na propuste ukazuje i novinar sarajevskog „Oslobođenja“ Esad Hećimović. On podseća da je proteklih godina u BiH uspostavljena sigurnosna struktura različitih agencija „koja ima smisla samo ako na terenu deluje preventivno“. „Informacije iz BiH i Srbije pokazuju da je napadač više puta identifikovan kao pretnja. Ukoliko se potvrde u zvaničnoj istrazi, neuspeh bezbednosnih službi da odvrate ili spreče napad osobe označene kao pretnja, treba da ima višestruke personalne, organizacione i konceptualne posledice“, ističe Hećimović.

Prioritet je depolitizovanje nadležnih ministarstva i agencija

Prva adresa na koju Hećimović upućuje kritike je Obaveštajno-sigurnosna agencija (OSA). Nadležne agencije u BiH, kaže Hećimović, nisu čak ni posle Bugojna prepoznale trend „usamljenih napadača“, niti su pronašle model odvraćanja i sprečavanja takvih napada. „Naše službe bezbednosti, bez obzira na to o kojem entitetu ili regionu je reč, treba da budu depolitizovane i profesionalne, posvećene otklanjanju opasnosti po stanovništvo na teritoriji na kojoj imaju zakonska ovlaštenja“, ističe Hećimović.

Analitičari tvrde da, umesto politički podobnih, na odgovorne funkcije u nadležna ministarstva i agencije za provođenje zakona treba postavljati profesionalce iz struke. U protivnom, problem koji ima BiH može biti i iskra obnove međuetničkih sukoba, jer bi, kako ističe Hećimović, neka naredna meta terorističkog napada mogla biti manje zaštićena.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odg. urednik: Nemanja Rujević