U Kini se trenutno proizvodi 40 milijardi hemijskih olovki godišnje. No, najvažniji deo, šiljak za kuglicom za pisanje, kineski proizvođači su dosad morali da uvoze, na primer – iz Nemačke. Bio je to mali, ali sramotan, tehnološki zaostatak industrijske nacije u usponu, koja, s druge strane, šalje astronaute u svemir i izvozi brze vozove u čitav svet.

„To je sada prošlost“, javili su kineski državni mediji početkom ove nedelje. Jer državnom metalurškom koncernu Tisko iz centralne kineske provincije Šansi, uspelo je da samostalno proizvede odgovarajuće delove. Na svetskom tržištu je mine za hemijske olovke do sada proizvodila samo šačica firmi iz Nemačke, Francuske, Japana i Švajcarske.

Kina jeste najveći svetski proizvođač čelika, ali mnoge proizvode od metala i pored toga mora da uvozi. Premijer Li Kećijang želi da podstakne domaće topioničare da uklone višak kapaciteta za proizvodnju jevtinog čelika i pređu na proizvodnju vrednijeg čelika za alate. Izazov u vidu šiljka hemijske olovke Li je upotrebio kao primer kojim je hteo da podstakne firme da pojačaju napore kako bi proizvodili kvalitetnije artikle.

„Morali smo da počnemo od nule“

„Morali smo da počnemo od nule, jer nismo imali nikakvo iskustvo sa tim stvarima“, priznaje Vang Hujmijan, glavni inženjer firme Tisko: „Moramo da mnogim eksperimentima iznađemo precizan sastav čelika“.

Jedna deblja mina proizvedena u Nemačkoj može da ispiše deset kilometara teksta, a obična – oko pet kilometara. Da bi taj kvalitet bio zagarantovan, kuglica hemijske olovke koja može imati prečnik od 0,2 do 1,4 milimetra, mora čvrsto da leži u šiljku cevčice. A debljina zida cevčice može da odstupa samo dva mikrometra. Poređenja radi: debljina ljudske dlake je samo 70 mikrometara.

„Za proizvodnju takvog kvaliteta su potrebne precizne mašine“, kaže jedan predstavnik branše koji radi za jednog nemačkog proizvođača mina za hemijske olovke u Švarcvaldu: „Ta preciznost može da se postigne ručnim radom, ali to se ne isplati.“

Ne očekuje se veliki profit

Prema izjavama kineskog ministra za istraživanje Vana Ganga, koji je doktorirao u Nemačkoj, zarada po jednoj hemijskoj olovci koja košta dva dolara u SAD za kineskog proizvođača iznosi 1,5 centi. Njegovo ministarstvo je od 2011. naovamo subvencionisalo razvoj tehnike za proizvodnju hemijskih olovaka sumom od devet miliona evra (preračunata vrednost).

Trenutno proizvođač hemijskih olovaka Beifa iz obalske provincije Žejang testira šiljak hemijske olovke „Made in China“. „Linija je i posle 800 ispisanih metara dobra i ne prekida se“, kaže Hu Šengjang, šef odeljenja za utvrđivanje kvaliteta u Beifi. Prema izveštajima kineskih medija, ovaj koncern je već naručio prve mine od Tiska.

Ali, metalski gorostas se drži rezervisano. „Još nije utvrđen zvaničan datum za početak prodaje“, rekao je jedan predstavnik koncerna: „Mi smo u stanju da uđemo u masovnu proizvodnju. Ali nejasno je da li će novi proizvod moći da doprinese pozitivnom razvoju našeg bilansa“. Jer, za serijsku proizvodnju su potrebne dodatne investicije. Branša još nije uverena da bi kineski potrošači bili spremni da plate malo više za hemijsku olovku samo zato što je domaće proizvodnje.