Tužilaštvu Bosne i Hercegovine stiglo je nekoliko hiljada elektronskih poruka građana zbog spornih objava i komentara na društvenim mrežama i u medijima, koji se odnose na veličanje Ratka Mladića, pravosnažno osuđenog za genocid i druge ratne zločine. Na platformi građanske inicijative „Registar 145a“ evidentirano je više od 50.000 prijava koje se nakon provere prosleđuju Tužilaštvu. Tužilaštvo BiH navelo je za N1 da od nadležnih policijskih agencija na svim nivoima u BiH u proteklom periodu nije dobilo nijedan izveštaj o počinjenom krivičnom delu iz člana 145a Krivičnog zakona BiH.

Izvršni direktor i urednik Balkanske istraživačke mreže (BIRN BiH) Denis Džidić za DW kaže da problem nije u nedostatku zakonskog okvira, već u njegovoj primeni. „Veliki je broj prijava zbog negiranja genocida i veličanja pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca, ali je vrlo mali broj optužnica, čija je svrha i da deluju odvraćajuće“, kaže Džidić.

Odgovornost Tužilaštva i policijskih agencija?

Odgovornost za to, kaže sagovornik DW, prvenstveno je na Tužilaštvu BiH, koje odlučuje da li će prijavljeni slučaj biti istražen i procesuiran. „Često se odgovornost prebacuje na policijske agencije i kvalitet dostavljenih izveštaja, ali Tužilaštvo nije pasivni primalac policijskih izveštaja. Tužioci imaju ovlašćenja da narede istragu, traže dodatne dokaze i usmeravaju policijske agencije“, napominje Džidić.

U BiH postoji sudska praksa za krivična dela veličanja ratnih zločinaca i negiranja genocida, ali je broj optužnica i presuda mali. Zbog glorifikacije haških osuđenika Ratka Mladića i Radovana Karadžića, Sud Bosne i Hercegovine ranije je Miodraga Malića i Vojina Pavlovića osudio na kazne zatvora.

Zbog javnih istupa u kojima su veličali Mladića nakon njegove smrti, krivično su prijavljeni i Milorad Dodik i Staša Košarac, a glorifikacija osuđenog ratnog zločinca nije ostala samo na političkom nivou. Mladićeve pristalice su na javnim skupovima u više gradova Republike Srpske veličale haškog osuđenika.

Sankcije na lokalnom nivou

Na lokalnim nivoima, u Federaciji BiH, mere sankcionisanja dobijaju konkretnije obrise. Jedna lekarka Doma zdravlja Tomislavgrad dobila je otkaz nakon što je na društvenim mrežama objavila fotografiju i uputila pohvale ratnom zločincu. Slučaj je prijavljen policiji, a nadležni su poručili da u toj ustanovi „nema i neće biti mesta za veličanje ratnih zločinaca“.

Mediji u BiH prenose da je Kantonalna bolnica Orašje prekinula honorarni angažman hirurgu Đoki Novakoviću, nakon što je na društvenim mrežama objavljivao poruke kojima je veličao Mladića.

Akademija Fudbalskog kluba Sarajevo prekinula je saradnju s golmanom Veljkom Vučetićem nakon što se na društvenim mrežama pojavila objava njegovog oca u kojoj se glorifikuje Mladić. Iz Akademije je potvrđeno da Vučetić više nije njen član, iako, prema dostupnim informacijama, on nije objavio sporni sadržaj.

Mere u regionu

Inicijative i institucionalne mere zabeležene su i u regionu. Dubrovačka policija uhapsila je petoricu muškaraca zbog objavljivanja sadržaja kojima su nakon smrti veličali Ratka Mladića – četvoricu državljana BiH na privremenom radu u Hrvatskoj i jednog hrvatskog državljanina. Trojica su novčano kažnjena i ostala bez dozvole za boravak i rad u Hrvatskoj, a preti im i zabrana ulaska u Evropski ekonomski prostor.

Takođe, hrvatska granična policija u Korenici je uhapsila 43-godišnjeg državljanina BiH zbog veličanja Mladića na društvenim mrežama, a sud ga je kaznio s 15 dana zatvora, uslovno na godinu dana.

Predsednik Skupštine Crne Gore i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić našao se na udaru opozicije nakon što je javno, u svoje i u ime svoje stranke, uputio saučešće Mladićevoj porodici. Pokrenuta je inicijativa za njegovu smenu, ali je ona malo verovatna zbog protivljenja vladajućeg Pokreta Evropa sad.

Direktor Agencije za ostvarivanje prava zajednica u Severnoj Makedoniji Dalibor Kitanović obrisao je spornu objavu o Mladiću, nakon što je Bošnjački demokratski savez protiv njega podneo krivičnu prijavu. Vlada Severne Makedonije ogradila se od Kitanovićevog postupka i podsetila na stav da je Ratko Mladić pravosnažno osuđen za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Od Kitanovića očekuje da podnese ostavku ukoliko se ne slaže sa zvaničnom politikom Vlade.

Političke posledice

Posledice glorifikacije ratnih zločinaca nisu samo pravne već i političke. Nakon što je avion Vlade Srbije prevezao Mladićevo telo u Beograd, gde su ga dočekali pripadnici srpske vojske u prisustvu ministra pravde Nenada Vujića, komesarka EU za proširenje Marta Kos otkazala je planiranu posetu Srbiji. Ona na društvenoj mreži Iks navodi da je „veličanje koje prati smrt Ratka Mladića nespojivo s vrednostima na kojima se temelji evropski put“.

Ratko Mladić biće sahranjen u Beogradu u ponedeljak, 7. septembra, uz najavu srpskog ministra pravde Nenada Vujića da će ispraćaj biti obavljen „uz najviše državne i vojne počasti“. To je izazvalo oštre reakcije i upozorenja evropskih zvaničnika. Hrvatski premijer Andrej Plenković poručio je da će „Srbija sama sebi zatvoriti vrata prema Evropskoj uniji ako se ostvare najave o državnim i vojnim počastima na ukopu preminulog ratnog zločinca“.

Međunarodni pritisak

Na komemoraciji u Beogradu osuđeni ratni zločinac predstavljen je kao nacionalni heroj, ali na tom skupu nije bilo Aleksandra Vučića i Milorada Dodika. Direktor IFIMES-a Zijad Bećirović smatra da se njihovo odsustvo može pripisati „političkim kalkulacijama“, zapravo proceni – kakve bi posledice njihovog prisustva na komemoraciji Ratku Mladiću mogle imati po Srbiju, odnosno RS.

„Balkan ne deluje bez pritiska i uticaja međunarodnog faktora. Haški sud je i osnovan zbog Mladića i masovnih ratnih zločina, i suludo je očekivati da će međunarodni faktor prihvatiti negiranje zločina i ponižavanje samog sebe“, kaže Bećirović za DW.

Reakcije ne dolaze samo iz političkih institucija. UEFA je kaznila fudbalski klub „Crvena zvezda“ sa 90.000 evra zbog skandiranja navijača koji su veličali Ratka Mladića tokom utakmice Lige Evrope, odigrane na dan njegove smrti.