1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Velika kriza u Dojče banci

Boehme Henrik Kommentarbild App
Henrik Beme
28. septembar 2016.

Najveću nemačku komercijalnu banku potresa najveća kriza u njenoj istoriji. Da li će u spasavanje Dojče banke ponovo morati da uskaču poreski obveznici, pita se Henrik Beme.

Foto: picture-alliance/dpa/D. Reinhardt

„Bilo bi me sramota kada bih u krizi prihvatio državni novac." Tako je u oktobru 2008. govorio izvesni Jozef Akermann, tadašnji šef Uprave najveće nemačke banke. I to u jeku velike finansijske krize koja je potresala čitav svet, a posebno banke.

Danas znamo da ta pomoć Dojče banci (Deutsche Bank – DB) i nije bila potrebna. Ta nemačka komercijalna banka tada je zarađivala veoma dobro – i to uz pomoć gigantskih trikova u poslovanju. Glupo je samo što DB sve do danas mora da se nosi s posledicama tih trikova, kamuflaža i varki. Banka je bila (ili je još) upletena u oko 7.800 pravnih sporova u celom svetu. Morala je da plati kazne ili odštete u milionskim, pa i milijardskim iznosima. To je novac koji bi bio potreban da se jedina nemačka finansijsku institucija s međunarodnom reputacijom sada pripremi – za budućnost.

Uskoro „smeće"

U stvari, ovo oko renomea više i nije tačno. Vrednost deonica od 2009. je opala za čitavih 90 odsto i trenutno se kreće negdje oko deset evra, što je najmanje u istoriji. Preračunato, to znači da je banka vredna nešto više od 14 milijardi evra. Globalno poredeći, DB zauzima tek 78. Mesto i nalazi se u društvu banaka iz Malezije i Brazila. Deonice Dojče banke nedavno su , zbog pada vrednosti, izbačene sa berzanskog indeksa Euro Stoxx 50. Dojče banka je danas povoljna prilika za strane investitore! Jedino što niko ne želi da je kupi, jer se u njenim bilansima kriju obveznice i drugi vrednosni papiri ukupne vrednosti od 1,7 biliona evra.

Henrik Beme, DW

Teško je i zamisliti što bi se dogodilo da ta banka doživi kolaps. Posledica bi bila nova svetska finansijska kriza. Dojče banka deo je globalnog finansijskog sistema – i to njegov visokorizični deo. Međunarodni monetarni fond ju je svojevremeno nazvao „najvećom pretnjom" za taj isti sistem. DB je na spisku od 30 banaka relevantnih za opstanak celog sistema, a to su, dakle, instituti koji bi, u slučaju posrtanja, mogli da prouzrokuju pad celog sistema poput kule od karata.

Ubitačni zahtevi iz SAD

Pa kako onda da neko investira u Dojče banku, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da još nisu zaista rešeni veliki problemi iz prošlosti? Tu su još uvek nerazjašnjene optužbe o pranju novca u Rusiji, pri čemu bi eventualne kazne bile teške milijarde. A na stolu je zahtev za odštetu od 14 milijardi dolara američkog Ministarstva pravosuđa – tu se radi o gresima još od pre finansijske krize.

Sada naravno može da se špekuliše da li je tih 14 milijardi „osveta" za evropske zahteve upućenu Eplu za plaćanje poreza – otprilike u istom iznosu. (Što je verovatno čista besmislica.) Ali ta tezu ipak ne može tek tako da se ignoriše, jer upravo su Amerikanci hipotekarnim kreditima najpre naduvali ogroman mehur od sapunice, a onda su rizike upakovali u zgodan omot i „uvalili" ih stranim bankama (u redu, one nisu morale da ih kupuju). I sad na scenu stupaju Amerikanci i naplaćuju odštetu. I to i kod domaćih, i kod stranih banaka. (Da, da, ovaj svet je loš!)

I na kraju poreski obveznici?

Bez obzira na to šta je sve tu istina i koliko će DB na kraju zaista morati da plati Amerikancima: 14 milijardi dolara Dojče banka ne bi mogla da plati. Investitorima se ne dopada ideja povećanja osnovnog kapitala, odnosno emisije novih deonica, jer bi u tom slučaju dodatno opala vrednost papira. I to se ne bi ni isplatilo, jer: ko bi uopšte hteo da kupi deonice te banke? Špekulativni papiri, ništa više.

Tako je šitav taj splet okolnosti doveo do toga da se odjednom ponovo priča o onoj „zloj" ideji – naime o državnoj pomoći. Naravno da su se obe strane, i Dojče banka i nemačka Savezna vlada pod hitno potrudile da te glasine demantuju i označe ih kao špekulacije. Ali cela stvar nije tako jednostavna: naravno da banka može da se odvoji od svog investicionog sektora i tu bi mogla „ubere" neka lova. Ali jedna stvar je apsolutno sigurna: ukoliko se Dojče banka zaista nađe u velikim problemima, može se poći od toga da će na kraju banku morati da spasavaju poreski obveznici. I to bez obzira na to šta su vlade ovog sveta, a pre svih Angela Merkel, nekada obećale. A obećale su da poreski obveznici nikada više neće morati da spasavaju neku banku. Kakva glupost!

 

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi