Od danas, 1. jula, kade se zvanično pušta u upotrebu digitalni vakcinacioni pasoš Evropske unije, taj dokument bi trebalo da olakša putovanja unutar EU. Ali moći će da ga dobiju samo one osobe koje su imunizovane jednom od četiri vakcine odobrene u Uniji.

Protiv te uredbe protestuju Indija i Afrička unija, jer u Indiji se uglavnom za vakcinaciju stanovništva upotrebljava indijska varijanta AstraZeneke pod nazivom „Kovišild“. U EU je, međutim, samo evropska verzija AstraZeneke „Vakserija“ odobrena od strane Evropske agencije za lekove (EMA).

Afrička unija ukazuje na moguću diskriminaciju putnika sa tog kontinenta. Indijski proizvođač vakcina AstraZeneka „Serum Institut of India“ založiće se za brzo odobravanje njihove verzije cepiva od strane EMA. No i jedni i drugi promašuju cilj, s obzirom na to da ni pasoš, ni odobrenje vakcine „Kovišild“ nisu u stvari neophodni u EU.

-pročitajte još: Balkanci doneli virus Nemcima – „bajka“ ministra Špana

Loto sa vakcinama

Svaka osoba izvan EU vakcinisana „Kovišildom“ može da uđe na teritoriju EU, jer članice EU, kao uslov za ulazak, mogu da priznaju bilo koju vakcinu koju je odobrila Svetska zdravstvena organizacija (SZO). To je u Briselu potvrdio i portparol Evropske komisije, Adalbert Janc: „To se može primeniti i na druge vakcine koje su na listi SZO“.

A na listi SZO nisu samo četiri vakcine koje se upotrebljavaju u Evropi, već i indijski „Kovišild“, ali verzija AstraZeneke proizvedene u Južnoj Koreji – „SK Bio“. Svetska zdravstvena organizacija takođe priznaje „Sinofarm“ i „Sinovak“ iz Kine, kao i sve varijante vakcina Bajontek-Fajzer, Moderna i Džonson i Džonson. Te vakcine smiju da se unesu u žuti vakcinacioni pasoš SZO.

Može, a ne mora?

„Postoji mogućnost da ljudi iz trećih zemalja dobiju certifikat, ako mogu da dokažu da su vakcinisani relevatnom vakcinom koja se pominje u propisima za certifikat države-članice u koju putuju“, rekao je Kristijan Vigand iz Evropske komisije. Dakle, 27 članica EU ima mogućnost da prihvati vakcine sa liste SZO i izda vakcinacioni pasoš. Mogu, ali ne moraju. Jer, to pravilo EU je samo preporuka, ali ne i zakon.

Za putnike koji dolaze iz Azije, Južne Amerike ili Afrike nije neophodan vakcinacioni pasoš EU, već bi svaki pojedinac trebalo da dokaže da je vakcinisan u matičnoj zemlji, vakcinom koju priznaje zemlja u koju putuje. To može da znači da neka Indijka, koja je vakcinisana „Kovišildom“ može da putuje na Kipar, ali ne i u Nemačku.

Zbunjujuća pravila

I sama Evropska komisija priznaje da su pravila teško razumljiva i da moraju da se poboljšaju u graničnim službama i administracijama država-članica. Stoga su tri evropska komesara poslala pismo na adrese 27 vlada u kojima sugerišu najjednostavniju moguću „preporuku ulaska“ i što manje pojedinačnih.

-pročitajte još: Ponovo restrikcije za ljude koji ulaze u Nemačku?

Zbrka oko vakcina ne pogađa samo preparat AstraZeneke iz Indije, koji je preko inicijative Kovaks podeljen u više 100 država, već i serum koji je Bajontek-Fajzer razvio u Nemačkoj. Pojedine građanke i građani Kanade žalili su se, između ostalih i DW-u, da bez obzira na to što su vakcinisani Bajontek-Fajzerom, ne mogu da uđu u Nemačku. Prema informacijama konzularnog odeljenja nemačke ambasade u Kanadi, nemačke službe za izdavanje viza prepoznaju samo brend „Comirnaty“ koji se upotrebljava u Evropi za vakcinu Bajontek-Fajzer. Dok se u Kanadi u vakcinacioni pasoš unosi oznaka „Fajzer-Bajontek“. Izgleda kao birokratski ćorsokak.

Američke građanke i građani nisu pogođeni tim problemom. SAD su u međuvremenu na „zelenoj listi“ EU. Za ulazak u Evropu neophodan je samo jednostavni negativni PCR-test. Dokaz o vakcinaciji je moguć, ali nije obavezan. Ali u suprotnom smeru to ne važi. SAD dozvoljavaju ulaz u zemlju čak i vakcinisanim građanima EU samo u retkim slučajevima.

AstraZeneka iz Evrope (Vaxzeria) izvozi se u mnoge delove sveta, između ostalog i u Kanadu, Veliku Britaniju, Meksiko i Čile. Oni koji su dobili tu vakcinu, mogu da u zemlji EU u koju ulaze dobiju i elektronski vakcinacioni pasoš EU. No, upitno je kako i da li to može da se dokaže, ako u nacionalnim dokumentima o vakcinaciji ne stoji egzaktno ime - „Vaxzeria“.

Rusku vakcinu, međutim, ne priznaje ni EU, ni Svetska zdravstvena organizacija. To znači da se ne može koristiti kao dokaz imunizacije za one koji dolaze iz trećih zemalja.

Potreba za razjašnjenjem i na Balkanu

Evropska komisija najavila je da će, što je brže moguće, odgovoriti na sva pitanja u vezi sa priznavanjem vakcina u putničkom saobraćaju. „Dobijamo gomilu upita za priznanjem iz mnogih delova sveta. Moramo da proverimo za koje zemlje je to moguće“, objašnjava Kristijan Vigand iz Evropske komisije. Posebno mnogo upita stiže od vlada zemalja zapadnog Balkana, zbog toga što mnogi ljudi u EU imaju tamo rodbinske veze. Sada bi, nakon odmora u Srbiji ili Bosni i Hercegovini, ti ljudi želeli da se bez problema vrate nazad u Evropsku uniju.

Istovremeno, još uvek nisu dozvoljena turistička putovanja iz najvećeg broja zemalja u EU. Unija je odlučila da bi ta ograničenja trebalo ukinuti što je moguće pre, naravno shodno razvoju infekcije u tim zemljama.

A Velika Britanija, koja više nije deo EU, ide drugim putem. Oni koji doputuju u tu zemlju, a vakcinisani su, moraju da prilože negativan test i odu u karantin – bez obzira koju vakcinu su dobili.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu