Sve se pomenilo 15. jula 2016. godine – za ljude u Turskoj, ali i za mnoge u Nemačkoj. „Imamo slučajeve da su najbolji prijatelji nakon puča postali neprijatelji. Stalno slušam o parovima koji su se razveli. To su stvari koje pre toga niko nije mogao ni da zamisli“, kaže Serap Guler, poslanica nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u parlamentu nemačke pokrajine Severna Rajna-Vestfalija. Ona je inače i sama dete jednog turskog useljenika.

Kao i svaka dijaspora, i turska zajednica u Nemačkoj je raznovrsna. Njeni članovi su i žene i muškarci, studenti i penzioneri, homo i heteroseksualci, ateisti i vernici, nezaposleni i oni sa najvišim primanjima. Međutim, čini se kao da nakon 15. jula prošle godine postoje samo još dva tabora. „Ranije su ovde postojali aleviti, suniti i tako dalje. Sada postoji samo još crno i belo – ili ste za ili protiv Erdogana. A ako se neko izjasni kao Erdoganov kritičar, on je ili terorista, izdajnik zemlje ili biva optužen da se ulaguje nemačkoj zajednici“, kaže Guler.

Pretnje i uvrede

Političke rovovske borbe vode se i privatno i javno, česta su i zastrašivanja. Nedavno je David Šraven, šef istraživačkog centra „Korektiv“, izvestio o tome da turski nacionalisti prete smrću ljudima koji rade na nemačko-turskoj internet-platformi Ozguruz. Mnogi reporteri napustili su taj projekat. „Zaboli kada neki pametan i angažovan novinar kaže da mu je nešto suviše opasno“, objašnjava Šravan za list „Cajt“.

Dve nedelje pre toga, pravnica i borkinja za prava žena Sejran Ates govorila je za nemački radio „Dojčlandfunk“ o „snažnoj politici zastrašivanja“ koju sprovode desno-ekstremni „Sivi vukovi“ u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. Atmosfera je, kaže, podseća na osamdesete godine. „I tada je vladao veliki stran od islamističkih, desno-nacionalističkih, ali i nacionalno-religijski pomešanih grupacija“, kaže Artesova.

Serap Guler kaže da ona lično doduše nije dobijala pretnje smrću, za razliku od recimo kolega u Bundestagu, koji su glasali za usvajanje rezolucije o Jermeniji. Ali je stalno bila meta pretnji i uvreda, pre svega na društvenim mrežama.“ Gulerova kaže da su osobe turskog porekla mnogo više time pogođene nego nemačke kolege koje su kritikovale tursku vladu.

Najkasnije nakon pokušaja puča, počinju a se pojavljuju i izveštaji o sve većim podelama u nemačko-turskoj zajednici. Postavlja se pitanje kako je moglo da dođe do toga da se usred Nemačke vode tako ogorčene svađe oko politike AKP – svađe koje idu toliko daleko da se zbog njih čak i raspadaju porodice. „Za mnoge je Erdogan neko ko je ’bolesnika sa Bosfora’ ponovo ozdravio i Turskoj konačno ponovo dao značaj“, objašnjava Gulerova. „Ne možete da verujete koliko ima mnogo ljudi koji podržavaju kada recimo neki turski političar – poput Čavušoglua – kaže da Nemačka mora da razgovara sa Turskom na ravnopravnoj osnovi inače će dobiti odgovarajući odgovor. Ljudi imaju potrebu za priznanjem i poštovanjem – i Erdogan je u stanju da udovolji toj njihovoj težnji.“

Propusti na nemačkoj strani?

Dugo nijedan političar Turcima u Nemačkoj nije pružao osećaj da su oni važni u Turskoj. Erdogan je taj vakuum ispunio. Ali ni nemačka strana se decenijama nije brinula o Turcima koji žive u Nemačkoj, kaže političarka CDU. „Brojni građani turskog porekla su rođeni ovde i ovde su socijalizovani. To je ispravno. Ali ti ljudi su takođe doživeli da se njihovi roditelji ili bake i dede – osećaju uskraćeno.“

Nakon hapšenja dopisnika „Velta“ Deniza Jučela i sukoba oko mogućeg predizbornog nastupa turskih top-političara u Nemačkoj, ton između Ankare i Berlina iz sata u sat se zaoštrava. Frontovi između kritičara AKP i njenih simpatizera postaju sve tvrđi. „Među pristalicama se sve to percipira na sjedeći način: ’Gledaj, neko ko nas hoće da uči demokratiji, sada hoće da zabranjuje nastupe’. To je za mnoge dokaz da su nemački Turci sistematski ugnjetavani. To je naravno veoma opasno i, prema mom mišljenju, ne koristi nijednoj strani“, kaže Gulerova.

Ona smatra da bi nemačka politika, bez obzira na stranačku orijentaciju, trebalo da razjasni sledeće: „Dok Deniz Jučel i brojni drugi novinari koji su nepravedno u zatvoru u Turskoj ne budu oslobođeni, nijedan taj političar nije dobrodošao u Nemačku“. Ali Gulerova smatra i da bi zabrana ulaska u zemlju za te političare bila kontraproduktivna: „To bi samo podstaklo propagandu protiv Nemačke koja je u Turskoj ionako prisutna.“

Serap Guler smatra da će rovovi među nemačkim Turcima i dalje postojati. Razloga za nadu trenutno je malo. „Zabrinuta sam“, kaže poslanica CDU iz Severne Rajne Vestfalije. Ipak, želela bi da smiri situaciju: „Bilo bi lepo ako bih jednostavno prihvatili da ljudi mogu da imaju različita mišljenja.“