Impozantna otvaranja, moderni stadioni, oduševljeni ljudi i svetski poznate zvezde –Olimpijske igre i međunarodna fudbalska takmičenja dobra su reklama za sopstvenu zemlju. Takve manifestacije podstiču turizam, a ne tako retko i visoki političari svojom posetom počaste zemlju domaćina. To su shvatile i autokratske zemlje koje se kandiduju za velike sportske događaje.

„Za autokratske vladare to je ’negovanje imidža’ ako se takve manifestacije održavaju u njihovim zemljama“, kaže Vencel Mihalski, šef nemačkog ogranka nevladine organizacije „Hjuman rajts voč“. Prema njegovim rečima, svetu i sopstvenom narodu treba pokazati da u njihovim zemljama nije sve baš tako kako to predstavljaju protivnici i da tu ima srećnih ljudi: „Narodu se daje hleba i igara, tako da se on ne buni.“

Održavanje velikih manifestacija u autokratskim zemljama nije nikakav novi fenomen. Ansgar Molcberger, sportski istoričar na visokoj školi za sport u Kelnu, priseća se Olimpijskih igara 1988. u Seulu, zatim Svetskog fudbalskog prvenstva 1978. u Argentini i Olimpijskih igara 1968. u gradu Meksiku. Pre tih manifestacija dolazilo je do krvavog gušenje studentskih protesta. Molcberger posebno podseća na Olimpijske igre u Berlinu 1936.: „Ta manifestacija predstavlja primjer kako je nacistička diktatura iskoristila veliki sportski događaj da bi skrenula pažnju od stvarnih zbivanja u Nemačkoj.“

Pozitivni efekti

Molcberger ukazuje i na to da je odluka o organizaciji aktuelnog Evropskog prvenstva u fudbalu doneta još 2007, kada se Ukrajina pod rukovodstvom Viktora Juščenka i Julije Timošenko nalazila na putu ka Evropskoj uniji. Pojedini aktivisti za ljudska prava, kao i je Vencel Mihalski iz „Hjuman rajts voča“, smatraju da postoje, međutim, i neki pozitivni efekti: „Velike manifestacije mogu da posluže nevladinim organizacijama i kritički raspoloženim međunarodnim političarima da ukažu na povrede ljudskih prava o kojima se malo zna i o kojima se ne izveštava“, kaže Mihalski.

On dodaje da se na taj način može povećati pritisak na pojedine vlade, mada, prema njegovim rečima, velike manifestacije u većini slučajeva nisu dovele do nekih dubokih promena. Ipak, u nekim pojedinačnim slučajevima, zbog međunarodnog pritiska, na slobodu su pušteni politički zatvorenici.

Autori: Kristina Ruta / Senad Tanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković