1. SAD – ratna retorika

Rusija ima ambivalentan odnos prema Sjedinjenim Državama. Tokom izbora u jesen 2016. Rusija je manje ili više suptilno lobirala za izbor Donalda Trampa. Dosadašnji rad specijalnog istražitelja Roberta Milera o „mešanju Rusije" ukazuje i na subverzivne metode kampanje u korist Trampa.

No od stupanja milijardera na mesto šefa Bele kuće odnos sa kolegom iz Kremlja nije nimalo ružičast. Početkom marta je Putin u govoru o stanju nacije najavio da će ka Zapadu usmeriti nove atomske rakete dugog dometa. To je, objasnio je, reakcija na američko istupanje iz ugovora o raketnoj odbrani od 2002. godine. U Americi niko nije bio previše iznenađen i predsednik Tramp je najavio razvoj novih nuklearnih projektila „ograničene" razorne moći.

Suzane Špan, nemačka novinarka i istoričarka specijalizovana za Rusiju, kaže da Putin u odnosima sa SAD gleda da ojača poziciju svoje zemlje na globalnoj bini. „SAD su glavni neprijatelj. Putin je koristio veoma preteću retoriku prema Zapadu prema devizi: ranije nas niste slušali, sada ćete makar to morati", rekla je Špan za DW.

2. Bliski istok – sve jači uticaj

Namera Rusije da ponovo postane teškaš međunarodnih odnosa najjasnije se videla u bliskoistočnoj politici. Rusija je masivno podržala sirijskog predsednika Bašara al Asada koji vodi rat protiv delova sopstvenog stanovništva. Moskva je mobilisala značajne vojne kapacitete za podršku Asadovom režimu.

Angažman ima nekoliko motiva: najpre, u Siriji je ojačana jedina mediteranska vojna baza Rusije. Pre svega je Moskva postala igrač koji se ne može zaobići u daljim nadgornjavanjima u regionu. Zajedno sa Iranom kao Asadovom drugom silom-zaštitnicom, Moskva raspolaže znatnim uticajem na potezu od Irana do Izraela. U Iraku, Siriji i delimično u Libanu – preko šiitskog Hezbolaha – ruski stavovi imaju veću težinu nego na početku konflikta u Siriji. Poboljšanje odnosa sa Erdoganom znači da se i u Turskoj sve više osluškuje šta kaže Rusija.

SAD su se pod Obaminom administracijom uglavnom povukle sa Bliskog istoka. U prazninu koju su ostavile sve više stupa Rusija.

3. Centralna i istočna Evropa – kako gde

Rusija i dalje ima komplikovane odnose sa bivšim delovima sovjetske imperije. Od izbijanja krize u Ukrajini recimo jedva da i postoje diplomatski odnosi sa Litvanijom. Dve trećine Litvanaca posmatra Rusiju kao „neprijateljskog" suseda, blizu petine se pribojava agresije. Litvanci su zadovoljni prisustvom kontingenta od 1.000 vojnika NATO. Zvanični Viljnus je takođe sistematski smanjivao energetsku zavisnost od Rusije.

Nisu dobri ni odnosi sa najvećom zemljom regiona, Poljskom. Jaroslav Kačinjski, siva eminencija koja vuče sve konce u Varšavi, ubeđeni je antikomunista, a negativan odnos je zadržao i prema Rusiji kao naslednici bivšeg sovjetskog hegemona. Kačinjski odlučno zagovara sankcije EU prema istočnom susedu. Nije bilo vidljivih pokušaja da se tenzije primire.

Među zemljama iz regiona gde Rusija nailazi na otvorena vrata najbolji je primer Srbija. Osim poznatog proruskog sentimenta, tome doprinose i dobri lični odnosi Putina i srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Beograd nabavlja velike količine energenata i oružja od Rusije.

4. Nemačka – komplikovano

Odnosi Moskve i Berlina su napeti od izbijanja krize u Ukrajini. Nemačka spada među nosioce ekonomskih sankcija EU protiv Rusije, premda 40 procenata umanjenja trgovine pogađa upravo nemačke firme i radnike.

Rolf Micenih, političar SPD zadužen za spoljnu politiku, ipak smatra da će Berlin zadržati kritičan odnos prema aneksiji Krima. On za DW kaže da se ne sme prihvatiti kršenje međunarodnog prava u slučaju Krima. Tema odnosa Moskve i Kijeva ostaje u nemačkom fokusu: „Ne smemo da se stavljamo u funkciju unutrašnje politike nijednog od tih aktera", kaže Micenih.

Predsednik Putin ima nejasan odnos prema Nemačkoj. Sa jedne strane, redovno se održavaju kontakti, sa druge je Putin prošle godine doveo u pitanje suverenitet Nemačke, tumačeći jedan govor kancelarke Angele Merkel. Odnose je dodatno opteretio nedavni napad na informatičke sisteme nemačke Vlade za koji se sumnja da su ga izveli ruski hakeri.

5. Azija – bliže Kini

Od zahlađenja odnosa sa EU se Rusija jače okreće Kini. Dve zemlje planiraju jačanje trgovinskih odnosa. Rusija bi da uzme učešća u Novom putu svile, kinesko-evropskoj trgovinskoj ruti.

Politički posmatrano, i Moskva i Peking gaje sličan stil upravljanja koji uključuje autoritarni odnos prema kritičarima i opoziciji unutra, a robusno zastupanje sopstvenih interesa spolja. Obe zemlje su se više puta usprotivile osudi sirijskog režima kroz Savet bezbednosti UN. To je objašnjeno nedopustivim petljanjem u poslove suverene države.

Rusija i Kina su se zbližile i vojno kroz nekoliko zajedničkih vežbi u centralnoj Aziji, ali i u Kineskom moru. Time je Rusija donekle zauzela stranu u konfliktu oko ostrva između Japana i Kine. Time su narušeni odnosi sa Tokiom, ali poboljšani sa Pekingom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android