Ekonomski internet-portal Dojče virtšafts nahrihten piše nešto opširnije o pozivu ruskog ministarstva odbrane upućenom NATO-savezu na zajedničke konsultacije o daljim akcijama u Siriji. „Ruska vojska je od početka bila otvorena za saradnju sa NATO. Pentagon je potvrdio da postoje dogovori između Rusa i Amerikanaca [...] Još nije poznato da li će NATO prihvatiti poziv. Ukoliko to učini, biće to znak da neokonzervativci nisu uspeli da se izbore protiv Obame“. Dnevnik prenosi i da je Rusija izrazila spremnost da vojno interveniše u Iraku. „Pre toga su Rusi uspeli da formiraju alijansu za Bliski istok koju čine Iran, Kina i Irak. U Bagdadu se trenutno odvija i koordinacija rada njihovih tajnih službi. Američki predsedik Obama je obavešten o svemu, a u informacioni mehanizam je uključen i Izrael.“

Isti dnevnik prenosi i da je „ruski ministar spoljnih poslova Lavrov zamolio svog američkog kolegu Kerija da mu kaže gde je Slobodna sirijska armija – jer u Siriji niko ne može da je nađe. Reč je o grupi koju NATO uvek označava kao svog partnera u borbi protiv Asada [...] Prenosi se i da je Francuska rešila da podrži Ruse u Siriji: francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus je za francusku radio-stanicu Erop1 izjavio da cilj vazdušnih napada ne treba da bude samo IS, već i druge grupe koje važe kao terorističke. Time je korigovana ranija izjava predsednika Olanda da Rusi treba da gađaju samo IS. Za NATO je ovaj stav neprijatan. NATO i američki neokonzervativci pokušavaju da od početka ruskih vazdušnih napada dovedu do eskalacije situacije: američka vojska optužuje Ruse da bombarduju i druge terorističke grupe.“

„Ali upravo to i jeste zadatak Rusa, rekao je sada Fabijus, i dodao da je i Oland to zapravo i mislio. Posebna blamaža za NATO se ogleda u tome što je Fabijus rekao i da je cilj napada i organizacija Front al Nusre – sirijski ogranak Al Kaide koji finansiraju i naoružavaju SAD i Turska. Tako se zvanična pozicija Francuske slaže sa linijom američkog predsednika Obame. Obama je Putina pre nekoliko nedelja ohrabrio da se umeša u sirijski sukob [...] Zemlje Persijskog zaliva i Turska su protiv Rusa, jer oni zastupaju sopstvene interese. Turska sad od EU traži finansijsku podršku za izbeglice koje su zbog napada NATO pobegle iz regiona. Zauzvrat je očigledno dogovoreno da se ćuti o turskim aktivnostima u Siriji i Severnom Iraku“, piše portal Dojče virtšafts nahrihten.

„Erdogan preti Rusiji: Napad na Tursku je napad na NATO“ – tako glasi naslov članka koji je povodom najnovijih trzavica između Turske i Rusije objavio dnevnik Špigel onlajn. „Ruski borbeni avioni su tokom vikenda dvaput prodrli u turski vazdušni prostor u graničnom regionu Hataju. Turska je zbog toga pozvala ruskog ambasadora na raport, a NATO je osudio postupak ruske avijacije kao neodgovorno ponašanje. Moguće je da se desio i treći incident: turska vojska je saopštila i da je jedan ruski MIG-29 u vazdušnom prostoru na granici sa Sirijom omeo osam turskih aviona tipa F16. Ali, ostalo je nejasno šta to tačno znači.“

Portal Telepolis je obratio posebnu pažnju na pisanje američkog dnevnika Meklači da je „Turska 2012. godine – kada je jedna sirijska raketa pogodila turski borbeni avion koji je prodro u sirijski vazdušni prostor – utvrdila tampon-zonu širine pet milja unutar Sirije. Tada je stupilo na snagu novo pravilo prema kome turska avijacija može da smatra neprijateljskim svaki cilj koji se približi turskoj granici na manje od pet milja. Nije verovatno da se Turska o ovom zahvatu u sirijsku suverenost u vazduhu konsultovala sa sirijskom vladom. Ta mera je obrazložena brigom Turske za sopstvenu bezbednost. To bi donekle moglo i da se razume, da Turska s druge strane nije otvorila svoju granicu sa Sirijom za članove IS i njihovo snabdevanje, o čemu je u jednoj reportaži pisao list Njujorker“.