Đaci koji na jesen upišu gimnazije u Srbiji školovaće se po novom programu. Ključna promena je što će nastava biti orijentisana ka ishodima, kažu nadležni. U praksi to znači da se učenje više neće svoditi na puko memorisanje podataka, već će cilj biti da učenik na kraju školovanja zna, ima stav, kompetenciju ili veštinu.

„Znanje ostaje resurs koji je neophodan, bez znanja čovek ne može ni da donosi zaključke, ali pored znanja mi moramo da razvijemo veštine i kompetencije koje su današnjem građaninu potrebne da preživi u savremenom okruženju“, objašnjava za DW Dejana Milijić Subić iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Pominju se medijska, naučna, ekološka, zdravstvena i estetička pismenost, rešavanje problema, timski rad i preudzetništvo. Do njih će se doći uz izborne programe koji objedinjuju znanja iz različitih predmeta, ali i uvođenje projektne nastave, vežbi i osavremenjavanje nastave.

Više izbornih predmeta

Pred budućim gimnazijalcima će se za početak naći šest novih izbornih programa: Jezik, mediji i kultura, Pojedinac, grupa i društvo, Zdravlje i sport, Održivi razvoj, Umetnost i dizajn i Primenjene nauke. Od tih šest, škole će se opredeljivati za četiri, a od četiri ponuđena, đaci će birati dva koji će biti zastupljeni po jednim časom sedmično, pa će učenici imati i dva školska časa više.

 - pročitajte još: Izbeglice u srpskim školama: „Na početku je bilo i rukama i nogama“

Ideja je da se učenici sami usmeravaju ka oblastima koje ih interesuju, a samim tim i više angažuju. Programi su zamišljeni tako da se najveći deo aktivnosti obavlja van učionice. „Oni nemaju jasnu strukturu, već imaju takozvane podsticaje, na osnovu kojih nastavnici moraju dobro da se pripreme i zainteresuju učenike. Koncipirani su tako da učenici dobijaju zadatak da recimo sami naprave čeklistu za nešto, blago vođeni od strane profesora“, objašnjava Subić.

Preliminarna istraživanja pokazuju da je najveće interesovanje za predmet Jezik, mediji i kultura, kroz koji bi učenici trebalo da nauče da kritički vrednuju informacije oko njih. „Recimo dobiju analizu reklama, pa da sami istraže šta su korektne reklame, a šta ne, ili analiziraju šta bi bilo kad bi se promenila samo muzika na primer“, priča Subić.  

Iz tih programa učenici će dobijati ocene koje će ulaziti u prosek, ali iz Zavoda napominju da su za nastavnike pripremili opsežno uputstvo na osnovu kog će se ocenjivati. „Recimo oni koji sarađuju sa svim članovima grupe, uvažavaju njihove potrebe, pažljivo slušaju druge, poštuju dogovore, ne kasne, oni bi trebalo da dobiju ocenu 4 ili 5, a 2 ili 3 ako učenik povremeno ima sukobe u kojima napada osobe, a ne problem, svoje obaveze izvršava retko i delimično. Ocena jedan je za takozvane trablmejkere, učenike koji ne žele da se uključe, ometaju rad grupe, ne izvršavaju svoje obaveze, ništa ne znaju o temi i nemaju interesovanja da saznaju“, kaže Dejana Milijić Subić. 

Novi plan za stare predmete

Promene će pretrpeti i ostali predmeti, neki čak i strukturno. U okviru prirodnih nauka uvode se vežbe, a društvene će pratiti debate i istraživanja. „Instistraćemo na radu u manjim grupama, na timskom radu, na vežbama koje automatski dele odeljenje na dve grupe, na rešavanju problema i primeni znanja koja će učenici steći, tako da mislim da će i učenicima nastava biti daleko dinamičnija i atraktivnija“, pojašnjava za DW Radivoj Stojković iz Zajednice gimnazija Srbije i ujedno novi predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta.

 - pročitajte još: BiH: Tri nacionalizma su porobila školu

U okviru Srpskog jezika i književnosti promeniće se lektire, pa, kako je ranije najavljeno, gimnazijalci više neće izučavati barok kao pravac, niti čitati „Rane jade“ Danila Kiša, pesme „Sunce se djevojkom ženi“, „Boj na Mišaru“ ili pripovetke „Djevojka brža od konja“ i „Zlatna jabuka i devet paunica“.

„Došlo je i do većeg usaglašavanja, na primer između fizike i matematike. Znači ne da učim vektore iz fizike, a učim neke i iz matematike, nego učim kako je meni matematika alatka za rešavanje prirodnih zakona fizike i kako se oni funkcionalizuju dalje u tehnici“, objašnjava za DW Marija Krneta iz Ministarsta prosvete.

Generacija koja se bude školovala po takvom programu polagaće i maturski ispit na nacionalnom nivou, koji bi trebalo da bude direktna ulaznica na fakultet. Kako će taj ispit izgledati i dalje nije u potpunosti poznato.

Za sada se zna da će maturanti polagati tri ispita – maternji jezik, matematiku i jedan predmet prema izboru od onih za koje postoje obrazovni standardi i merljivi ishodi, a to su hemija, fizika, biologija, istorija, geografija i strani jezici. Pojedinim fakultetima će, međutim, biti ostavljena mogućnost da zadrže ispite za proveru posebnih sposobnosti, kao što su umetnički fakulteti, fakulteti za sport i arhitekturu.

Takav maturski ispit će sledeće godine biti prvo sproveden na uzorku, a za dve godine će cela generacija imati probnu maturu, najavljuju iz Ministarstva.

Promene će izneti nastavnici

Da bi se sve planirane promene sprovele, neophodno je obučiti nastavnike, napominju nadležni. Novih zapošljavanja neće biti, već će predemete predavati nastavnici iz srodnih nauka. Primera radi, predmet Jezik, mediji i kultura moći će da predaju profesori srpskog jezika i književnosti, stranih jezika i sociologije. „Moraćemo da imamo profesore koji se dobro snalaze u projektnom radu da budu ozbiljni korektivi i dobri voditelji svih tih projekata“, napominje Subić.

Iako iz Foruma beogradskih gimnazija napominju da su zadovoljni, jer će se na taj način popuniti fond časova zaposlenih u prosveti, nadležni očekuju i otpor. „Svuda će biti i onih profesora koji će biti spremni i koji već sada ulažu mnogo kreativnosti i prave projektnu nastavu, ali imate jedan deo profesora koji se opiru bilo kakvim promenama, rade po svojoj metodologiji. Kako ćemo sa njima izaći na kraj, ne znam“, kaže Subić.

Obuke za nastavnike su već spremne, kažu u Ministarstvu, a prvo će je proći oni nastavnici koji će predavati učenicima prve godine gimnazije, što čini oko jedne četvrtine nastavnog kadra. Za ostale će se obuka sprovoditi u kontinuitetu.

Promene u cajtnotu

Najveće nestrpljenje prouzrokuje to što su programi i dalje nepoznanica, iako je do početka školske godine ostalo svega nekoliko meseci. Programi koji je Zavod izradio tek su se ove nedelje našli na dnevnom redu Nacionalnog prosvetnog saveta i, prema rečima Radivoja Stojkovića, dobili pozitivno mišljenje. Sada bi trebalo da se vrate u Ministarstvo koje će doneti konačnu odluku, a tek nakon toga će sa programom biti upoznata javnost, profesori i izdavači, koji bi potom trebalo da izrade udžbenike.

 - pročitajte još: Zašto niko neće u kuvare u Nemačkoj

Hoće li biti dovoljno vremena za sve? Nadležni uveravaju da hoće, ali iz Foruma beogradskih gimnazija su sumnjičavi. „Rečeno je da će se više znati u aprilu-maju, ali evo mi smo na pragu maja i još uvek ništa konkretno ne znamo“, kaže za DW predsednik Foruma Aleksandar Markov.

Zameraju i što nije odmah izrađen program za ceo ciklus četvorogodišnjeg školovanja, već se promene uvode samo za prvi razred, dok će se preostali programi raditi sukcesivno. „Bilo bi mnogo bolje da je prvo sproveden pilot projekat. Za srednje stručne škole, na primer, postoje prvo ogledna odeljenja, pa se tek nakon pet godina primenjuje na redovna odeljenja. Ovako imamo situaciju da se s jedne strane kasni, a s druge strane srlja. Neko ko sada upisuje prvi razred trebalo bi da zna šta ga očekuje u drugom, trećem i, na kraju, da zna i kako će izgledati matura“, priča Markov.

Za sada postoji samo okvirni plan da se u kasnijim razredima učenicima omogući da biraju između primenjenih nauka za usmeravanje ka medicinskim ili tehničkim naukama, osnova geopolitike, ekonomije i biznisa, religije i civilizacije, metodologije naučnog istraživanja i savremene tehnologije. Priprema ovih programa, kažu u Ministarstvu, počeće već krajem godine, a odmah će biti urađeni programi za drugi i treći razred.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android