Očekivao sam nervozu, gestikulacije užurbanih vozača, zvuke truba, dok sam prilazio Berlinu. U gradu – ništa od toga; svi voze oprezno, pa i u širokim glavnim ulicama, jer na području gradskog centra važi ograničenje brzine od 30 km/h.

Tu meru je doneo Senat najmnogoljudnijeg nemačkog grada. Ovde živi 3,7 miliona ljudi, svake godine im se pridruži novih 20.000. Broj vozila, buka i zagađenje vazduha se stalno povećavaju.

Berlin spada u gradove koji su prekoračili dozvoljenu graničnu vrednost Evropske komisije od prosečnih 40 mikrograma azotnog dioksida po kubnom metru vazduha. Prema Saveznom zavodu za zdravstvo, štetni gasovi u saobraćaju mogu da izazovu zdravstvene probleme poput astme.

Portparol Senata Jan Tomsen za DW kaže da „se od aprila 2018. eksperimentisalo sa brzinom od 30 km/h i da su godinu dana vršenja merenja. Rezultat: emisija azotnog dioksida se smanjila za 2,3 mikrograma po kubnom metru spoljnog vazduha u godišnjoj srednjoj vrednosti“ – što odgovara smanjenju koncentracije NO2 od četiri procenta.

Kada je reč o čitavoj 2019. godini, smanjenje u ulici Lajpciger štrase iznosi čak 11 mikrograma. Tomsen smatra da je za to zaslužno adaptiranje vozila, posebno autobusa, ali da je za petinu do četvrtine uspeha odgovorno i ograničenje brzine na 30 km/h. Razlog je što je za emitovanje štetnih gasova posebno „odgovorno“ ubrzanje, a kada je reč o tako maloj brzini, ono je mnogo kraće nego inače.

Na svih 17 mernih stanica na gradskom području 2019 je izmerena manja prosečna vrednosti nego 2018. Svakog dana se meri kvalitet vazduha, a od februara bi Senat trebalo da izda čak i aplikaciju za mobilne telefone preko koje bi svako mogao da ima pristup tim podacima.

„Tridesetica za bolji vazduh“

Merenja u poslednje tri godine su na glavnim ulicama pokazale da se količina štetnih gasova – smanjivala. Posle uvođenja maksimalne brzine od 30 umesto 50 km/h, NO2 se smanjio za 28 procenata. Te vrednosti, doduše, zavise i od vremenskih prilika, količine saobraćaja i ponašanja učesnika u saobraćaju. Ravnomerna vožnja je bolja za kvalitet vazduha od stalnog kočenja i polaženja, a vazduh posebno kvare dizel-automobili.

Senatorka grada Berlina za zaštitu životne sredine i saobraćaj Regine Ginter (vanstranačka političarka) smatra da bi pored ograničenja brzine na 30 km/h trebalo zabraniti vožnju „dizelašima“ u nekim ulicama i to u ukupnoj dužini od 2,9 kilometara. Ginter je prezentirajući svoje planove rekla: „Zdravlje ljudi se mora štititi, ali mi ne želimo da kupce dizel-automobila, koje je industrija prevarila, opteretimo više od neophodne mere“.

Berlin i Bukstehude prednjače

Prva pozitivna iskustva sa zvaničnim zonama ograničenja na 30 km/h i to u svetskim razmerama imao je gradić Bukstehude, sa nekih 40.000 stanovnika, u blizini Hamburga. Tu je početkom osamdesetih sagrađeno stambeno naselje u neposrednoj blizini gradskog centra. Kada se ispostavilo da se u tom kraju prebrzo vozi, 14.11.1983. su tu postavljeni prvi saobraćajni znakovi sa ograničenjem brzine na 30 km/h. A tadašnji gradonačelnik je u neke ulice postavio žardinjere sa cvećem koje su suzile prolaz.

Te mere su pratili naučnici koji su kasnije saopštili da je bilo pozitivnih posledica po bezbednost, kvalitet vazduha i potrošnju benzina.

Šta pomaže protiv jurnjave

Pozitivne efekte po način vožnje konstatovao je i berlinski saobraćajni planer Ekart Hajnrihs koji je pokazao da se situacija poboljšava ako se znakovi ograničenja postave na svakoj raskrsnici ili ako se na samom asfaltu nacrta broj 30. I specijalni ekrani na kojima se vidi brzina kojom neko trenutno vozi, upozorenja da postoji radar, ili table koje upozoravaju na đake, pešake, decu ili zaštitu od buke, dovode do prilagođavanja brzine.

Ekart Hajnrihs je u Berlinu proučavao dejstvo ograničenja brzine na 30 km/h. Njegovo praćenje situacije u 19 glavnih berlinskih ulica je pokazalo da učesnici u saobraćaju s vremenom sve bolje prilagođavaju brzinu. Dok je mesec dana po uvođenju mere izmerena prosečna brzina od 39 km/h, prosek je 36 meseci kasnije iznosio nešto manje od 34 km/h.

Berlin: veća cena parkiranja kao zastrašivanje

Berlinska senatorka Ginter bi želela da oni koji se voze na posao pređu na sredstva javnog gradskog saobraćaja. Njen plan je da se najpre cena parkiranja na 75 odsto odgovarajućih površina poveća. Dugoročni plan uključuje i širenje mreže gradskog prevoza i metroa, kao i postavljanje „brzih“ biciklističkih staza i povećanje njihovog broja.

Zakon o prevozu predviđa da se javni saobraćaj učini atraktivnijim, čistijim i sigurnijim, i to jednostavnim tarifama, malim cenama karata, uvođenjem novih autobusa na električni pogon i to na struju dobijenu regenerativnim izvorima energije.

Glavni princip je „vizija nule“. Bezbednost je najvažnija kako bi se broj žrtava udesa smanjio na minimum. Uzor za Berlin je Švedska. Tamo su biciklističke staze odvojene od automobilskog kolovoza a suženja na autobuskim stanicama sprečavaju preticanje.

Filozofija opuštenosti

Švajcarska je uvela koncept koji uzima u obzir i ljudske greške: saobraćajno vaspitanje, saobraćajna pravila i drakonske kazne bi trebalo da doprinesu da se smanji broj udesa. Onima koji krše ograničenja brzine preti zaplena vozila, oduzimanje vozačke dozvole, pa čak i zatvor.

„Holanđani su bili prvi koji su sedamdesetih godina uveli čitave gradske četvrti sa tzv. smirenim saobraćajem. Tada je ulicama zemalja Beneluksa prolazilo sve više automobila i ugrožena je bezbednost dece i starijih osoba“, kaže Haike Agte iz „Evropskog društva za smanjivanje brzine“ (Eugent).

Mere u Holandiji su bile usmerene na poboljšanje kvaliteta života. Isti cilj sledi i inicijativa „20 nam je dovoljno“ kaže Haike Agte: „Ovde je cilj da se brzina u naseljima smanji na 20 milja na sat – to su 32 km/h. Ideja je da se stvori lepo povezano, ljubazno društvo u mestima na kojima je lepo ćaskati i igrati se“. Oni koji prekrše dozvoljenu brzinu, imaće šansu da na specijalnim kursevima o štetnosti jurcanja smanje visinu kazne.

Gubitak vremena zbog brzine od 30 km/h?

Razna merenja automobilskog kluba ADAC pokazala su da se kontinuiranim vođenjem saobraćaja – pametno postavljenim kružnim tokovima ili inteligentnim upravljanjem semaforima, u odnosu na brzinu od 50 km/h ne primećuje razlika u vremenu provedenom u vožnji.

Početkom ove godine, vlasti u Briselu su saopštile da će 1. januara 2021. proširiti zone sa maksimalnom brzinom od 30 km/h na čitavo područje grada. Trenutno je ono na snazi na više od polovine ulica na području prestonice.

Grad Ponteverda na severu Španije je još pre 20 godina jednostavno proterao automobile iz većine gradskih ulica. Tamo je poslednja žrtva saobraćajnog udesa zabeležena 2007.

Grad bez automobila – to je san i berlinske senatorke Regine Ginter. Ona već gotovo 20 godina nema više svoj automobil.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android