Prema zvaničnim rezultatima izbora održanih u nedelju (28.7.), Maduro, koji vlada od 2013. godine, dobio je 51,2% glasova, dok je zajednički kandidat opozicije Edmundo Gonzales dobio 44,2% glasova. Pre izbora, 74-godišnji Gonzales je vodio u svim ozbiljnim anketama sa oko 20% prednosti.

Maduro je već u svojoj reizbornoj kampanji 2018. godine „pobedio“ pod netransparentnim okolnostima. Većina zapadnih zemalja tada nije priznala te izbore i uvela je sankcije Venecueli.

„Zašto bi Maduro pregovarao?"

„Izborna komisija, pravosuđe i generalno institucije u Venecueli odavno su postali instrumenti represije Madurovog režima“, izjavila je Ana Soliz de Stange, politikološkinja na Univerzitetu Bundesvera „Helmut Šmit" u Hamburgu za DW.

Sabine Kurtenbah iz Hamburškog GIGA-instituta za studije Latinske Amerike takođe je rekla za DW da nije iznenađena: „Niko od nas nije iznenađen. Pre izbora se govorilo da će, ako ne pobedi ubedljivo, možda biti prostora za pregovore. Ali zašto bi to uradio? Ipak, mislim da je dalji razvoj situacije još uvek otvoren."

Ana Soliz de Stange je pesimističnija: „Ponašanje Madurovog režima uništava svaku mogućnost demokratske tranzicije u Venecueli, što je najkomplikovaniji aspekt ove situacije. Ostaje da se vidi kako će građani Venecuele reagovati.“

Liderka opozicije Marija Korina Mačado pozvala je vojsku da interveniše. Ali koliko je verovatno da će se oružane snage okrenuti protiv Madura?

Vojska podržava Madura

Lojalnost vojske vladi je ključni faktor koji održava režim stabilnim. Predsednik Maduro je uspeo da osigura podršku visokih oficira tako što im je dodelio strateške funkcije i ekonomske privilegije.

Ova bliska veza između vojske i vlade ometa, prema mišljenju mnogih posmatrača, demokratske reforme i političke promene.

„Vojska je važan igrač u Venecueli“, rekla je Sabine Kurtenbah. „Posebno je vojni vrh blisko povezan sa režimom. Teško je procniti situaciju u nižim redovima. Vojska nije homogena."

Situacija će u većoj meri zavisiti od sledećih koraka opozicije. Da li će pozvati na proteste na ulicama? Opozicija se još uvek ponaša suzdržano. Maduro je pre izbora upozoravao na takav scenario i otvoreno pretio „krvoprolićem“.

Čestitke i pretnje

Zbog toga mu je brazilski predsednik Inasio Lula da Silva poručio: „Ako pobediš, ostaješ. Ako izgubiš - ideš."

Lula se u regionu - zajedno sa predsednikom Kolumbije Gustavom Petrom i predsednikom Čilea Gabrielom Borićem - smatra najjačim glasom umerenog i demokratskog socijalizma. Mnogi posmatrači smatraju da bi Lula možda mogao da nagovori Madura da se povuče sa vlasti.

Postoje zemlje poput Kube i Nikaragve koje su Maduru srdačno čestitale na „pobedi". Na drugoj strani spektra je ultraliberalni predsednik Argentine Javier Milei.

On je na platformi X nazvao Madura diktatotom" i otvoreno pozvao venecuelansku vojsku na puč.

Predsednički izbori u Venecueli održani su u klimi cenzure i represije. Prema venecuelanskoj NVO „Espasio Publico", režim je od 2016. godine naovamo prekinuo signale više od 200 radio stanica i više od desetak televizijskih kanala. Više od stotinu štampanih medija prestalo je sa radom od početka Madurove predsedničke karijere.

„U toku jedne decenije, državna propaganda Madurovog režima postala je sveobuhvatnija", ocenila je Anja Osterhaus, izvršna direktorka Reportera bez granica (RSF), nekoliko dana pre izbora.

Vlada guši nezavisno novinarstvo šikaniranjem, cenzurom i proizvoljnim hapšenjima. Na rang listi slobode štampe Venecuela zauzima 156. mesto od 180 zemalja.

Bogata zemlja bez mleka, brašna, lekova i toalet papira

Situacija u Venecueli je posebno tragična jer je to zapravo veoma bogata zemlja. U 2024. godini Venecuela je imala najveće svetske rezerve nafte sa skoro 304 milijarde barela. Saudijska Arabija je bila na drugom mestu sa oko 260 milijardi barela. Venecuela takođe ima druge na svetu - priznate - rezerve zlata.

Ali venecuelanska ekonomija već godinama je u lošem stanju, suočava se sa masivnim problemima u snabdevanju i hiperinflacijom koja je gotovo uništila kupovnu moć građana.

Uzroci ove krize su raznovrsni i kreću se od političkih grešaka, preko strukturnih problema, do međunarodnih sankcija. U samoposlugama nedostaju osnovne namirnice kao što su mleko, brašno, šećer i ulje, pa čak i toalet-papir.

Milioni Venecuelanaca sa spakovanim koferima

Jedna od neposrednih posledica političke i ekonomske krize u Venecueli je masovno iseljavanje miliona Venecuelanaca. Stalna nestabilnost i neizvesne perspektive za budućnost sve više ljudi teraju na bekstvo.

Razočaravajući rezultat ovih izbora za mnoge Venecuelance mogao bi dodatno da pojača migraciju. Sabine Kurtenbah očekuje da će Kolumbija i Brazil sada postati aktivniji i pokušati da započnu razgovore sa Madurom.

U obe zemlje već živi mnogo od oko osam miliona venecuelanskih migranata. Posmatrači procenjuju da još tri do četiri miliona ljudi u Venecueli trenutno čeka na odlazak.