Ovogodišnja suša u Evropi verovatno je najgora u poslednjih pola milenijuma. To su prve procene Evropske opservatorije za sušu, koje bi tek trebalo da budu potvrđene konačnim podacima na kraju sezone, rekao je portparol Evropske komisije.

U izveštaju se navodi da je gotovo pola kontinenta ugroženo sušom. Stanje je alarmantno na 17 odsto površine, a to, navode stručnjaci, negativno utiče na prinose letnjih useva. Najviše su pogođeni kukuruz, soja i suncokret.

-pročitajte još: Srbija: Suša „pojela“ Dunav i proizvodnju struje

Nedostatak padavina i toplotni talasi

Teška suša, koja je od početka godine pogodila mnoge regione u Evropi, u avgustu se pogoršala. Suša je, smatraju stručnjaci, povezana s trajnim nedostatkom padavina u kombinaciji s nizom toplotnih talasa od maja do danas. To utiče i na reke. Smanjena količina vode dovela je do značajnih poremećaja u energetskom sektoru, kako kod rada hidroelektrana, tako i kod sistema za hlađenje elektrana, navodi se u izveštaju.

Rizik od suše posebno je veliki u Italiji, Španiji, Portugaliji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Luksemburgu, Rumuniji, Mađarskoj, Srbiji, Ukrajini, Moldaviji, Irskoj i Velikoj Britaniji, piše u izveštaju. U regionima koje je još proletos pogodila suša, stanje se najviše pogoršalo, a u zapadnom Sredozemlju će i novembar, , prema predviđanjima, verovatno biti topliji i sušniji nego inače.

-pročitajte još: Nizak vodostaj evropskih reka ugrožava privredu i ekosisteme

Žetva ispod proseka

Na loše prinose žale se i ratari u Nemačkoj. Predsednik Udruženja poljoprivrednika Joahim Rukvid kaže da postoje velike regionalne razlike zbog različite količine padavina.

Ove godine se očekivalo oko 43 miliona tona žitarica, nešto više nego 2021, ali žetva je ponovno bila ispod proseka proteklih osam godina, objavilo je Udruženje poljoprivrednika na osnovu preliminarnih podataka. U tu statistiku nije uključena sušna 2018. godina.

Ipak, kaže Rukvid, ima razloga za optimizam kada je reč o jabukama. Tu se očekuje nadprosečna berba. I kada je reč o vinu, Udruženje očekuje „odličnu berbu 2022.“

Kriv je čovek

Stručnjak za poljoprivredu iz Svetske fondacije za prirodu (WWF) Johan Ratke ističe da svet to ima „ljudske uzroke“. Ekstremna suša posledica je, kaže, klimatske krize. „Trebalo bi uveriti i poslednje kočničare da bi efikasna zaštita klime i životne sredine konačno postala sastavni deo poljoprivrede. To je jedini način da dugoročno obezbedimo snabdevanje hranom“, kaže Ratke.

jj/hf (dpa, afp)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.