Izjave bivšeg predsednika Sjedinjenih američkih Država Donalda Trampa koje dovode u pitanje obavezu Severnoatlanskog pakta da vojno priskoči u pomoć svakoj napadnutoj članici te Alijanse, izazvale su zabrinutost i u Nemačkoj. Opet su glasniji oni koji zahtevaju više novca za Bundever.

Političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Roderih Kizeveter, koji se bavi odbrambenim pitanjima, izjasnio se u razgovoru za list „Zidojče cajtung“ za utrostručavanje Posebnog fonda za Bundesver: „Potpuno je jasno da nam je potrebno 300 umesto 100 milijardi evra, kako bi nemačka vojska bila osposobljena za rat“, rekao je.

Kizeveter je dodao da se mora isključiti nenamensko trošenje tih para za krpljenje rupa u budžetu, te da državni izdaci za vojsku moraju trajno da se povećaju na dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Prema njemu, to bi bilo moguće „samo promenom prioriteta i jasnim strukturnim reformama“.

Švarc: Razdvojiti vojni budžet od „kočnice za zaduživanje“

I finansijski ekspert nemačkih socijaldemokrata (SPD), Andreas Švarc, kaže da postoji hitna potreba da se nadoknadi mnogo toga u odbrambenoj oblasti. Predložio je da se sredstva za odbranu i civilnu zaštitu, zbog nesigurnosti u SAD i ruske pretnje, trajno odvoje od ustavne zabrane prezaduživanja, takozvane „kočnice za zaduživanje“. Prema njemu, Nemačka mora hitno da investira u civilnu zaštitu i zaštitu od katastrofa, potrebno je mnogo više odbrambenih kapaciteta za zaštitu od napada na informacione sisteme, više bunkera, mobilnih operacionih sala i poljskih bolnica.

Tramp namerava da postane predsednički kandidat i da se izbori za drugi predsednički mandat u novembru. Na jednom predizbornom skupu je rekao da on saveznike koji su u NATO ne bi zaštitio od invazije ako ne izdvajaju dovoljno za svoju odbranu.

Zacrtani cilj članica Severnoatlanskog pakta jeste da godišnje za odbranu izdvajaju najmanje dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Nemačka je prethodnih godina izdvajala manje. Ove godine je postigla zacrtani cilj, a nemački kancelar Šolc je izjavio da će to tako ostati „za sva vremena“.

Nemačka kao najvažnija podrška Ukrajini u Evropi

Veće nemačko investiranje u naoružanje odlučujuće je i za Ukrajinu. Nemačka u Evropi izdvaja najveće sume kao vojnu podršku Kijevu, a u svetu je na drugom mestu posle Sjedinjenih Američkih Država. Institut za svetsku ekonomiju iz Kila navodi da je Nemačka do sada Ukrajini stavila na raspolaganje 17 milijardi evra vojne pomoći.

Ipak, Ukrajina je pod sve većim pritiskom. Jedan od razloga je nedostatak municije. Trenutno je vreme isporuke do 28 meseci. Nove fabrike bi trebalo to da promene.

Nemački kancelar Šolc je u ponedeljak 12. februara tako položio kamen-temeljac za nove pogone koncerna Rajnmetal u Lineburškoj pustari. Naredne godine fabrika bi trebalo da proizvede 50.000 artiljerijskih granata, a 2026. čak 100.000. Planirano je da posle toga proizvodnja na godišnjem nivou bude 200.000 granata. Radi se pre svega o granatama od 155 milimetara, ali će se proizvoditi i eksploziv i komponente za raketnu artiljeriju. Rajnmetal će investirati ukupno 300 miliona evra, u pogonima će raditi 500 ljudi.

Zamenik šefa demohrišćanskog poslaničkog kluba traži više novca za odbranu

Zamenik šefa demohrišćanskog poslaničkog kluba Johan Vadeful rekao je za list „Rajniše post“ da su investicije koncerna u nove proizvodne kapacitete iz oblasti naoružanja važne, ali da nemačka Vlada mora da predoči i strategiju jačanja vojne industrije: „Dve godine posle objave smene epoha krajnje je vreme da se proširi i industrijska baza“.

Dodao je da bi nemačka vojska mogla da postane kičma konvencionalne odbrane NATO u Evropi, kada bi za to postojala industrijska osnova. Vadeful je zahtevao od nemačke Vlade da „konačno predoči sveobuhvatnu strategiju za jačanje nemačke bezbednosne i odbrambene industrije, kancelar je to odavno morao proglasiti šefovskim zadatkom“.

dd (ard)