Najmanje jedan od terorista koji su izvršili napad u Beču od ranije je poznat tamošnjoj policiji. Dvadesetogodišnjak koji je ubijen u ponedeljak uveče dospeo je u fokus službi bezbednosti jer je nekoliko puta neuspešno pokušavao da napusti zemlju kako bi se priključio tzv. „Islamskoj državi“. Međutim, vlasti očigledno nisu verovale da je on u stanju da izvede teroristički napad.

-pročitajte još: Kako sprečiti radikalizaciju muslimana u zatvorima?

Slične greške su se dogodile i u Nemačkoj. Prema poslednjim podacima od 1. septembra 2020, nemačke službe bezbednosti su registrovale 627 potencijalnih terorista. Među njima je bio i Sirijac Abdulah al H. (20) za kojeg se navodi da je 4. oktobra u Drezdenu kuhinjskim nožem napao i teško povredio jedan homoseksualni par. Jedan od napadnutih muškaraca ubrzo je i preminuo.

Vlasti smatraju da je „nivo pretnje u Nemačkoj i dalje veoma visok. Nemačka je i dalje u neposrednom ciljnom spektru terorističkih organizacija.“ Služba za zaštitu ustavnog poretka početkom jula 2019. objavila je izveštaj o osujećenim terorističkim planovima za izvršenje napada, koji su pokazali postojeći potencijal te opasnosti.

Nemačka tajna služba smatra da su „pojedinci nadahnuti terorističkim organizacijama“ posebno opasni, jer ih je, kako se ističe, teško unaprijed identifikovati.

Ko je potencijalni terorista?

Izraz „potencijalni terorista“ skovan je u policijskim krugovima. Sada pak za to na nacionalnom nivou postoji usaglašenja definicija. U njoj se pomalo nespretno kaže: „Potencijalno opasna osoba je ona za koju određene činjenice opravdavaju pretpostavku da će počiniti politički motivisana krivična dela od velike važnosti“. U te činjenice se, pre svega, ubrajaju saznanja službi bezbednosti ili policijskih odeljenja državne bezbednosti.

-pročitajte još: Nevidljivi i opasni: salafisti u Nemačkoj

Potencijalni teroristi ne mogu da budu pritvoreni sve dok ne budu osuđeni za krivično delo. Nemački Zakon o bezbednosti, a pre svega Krivični zakon, zasniva se na krivičnim delima, a ne na „uverenju“ ili „opasnosti“.

Međutim, članstvo u terorističkoj organizaciji važi kao krivično delo. Zabranjeno je i „pripremanje i podržavanje teških krivičnih dela protiv države“.

„Potencijalni teroristi“ i „relevantne osobe“

Pored potencijalnih terorista, službe bezbednosti imaju u vidu i skoro 500 „relevantnih osoba“. To mogu da budu vođe, pristalice ili akteri unutar terorističkog spektra za koje takođe postoji prognoza da bi mogli da podstiču ili podržavaju počinjenje terorističkih napada. To mogu da budu osobe koje su u pratnji onih koji predstavljaju potencijalnu bezbednosnu opasnosti ili osobe koje s njima imaju kontakt.

Od više od 300 džihadista, pripadnika IS, koji su se iz Sirije i Iraka vratili u Nemačku, od 1. jula je njih 109 okvalifikovano kao „potencijalni teroristi“, a 90 kao „relevantne osobe“.

Savezna vlada procenjuje da se islamistički terorizam u Nemačkoj može nadograditi na potencijal od skoro 30 000 ljudi. Većina njih, čitavih 12.000, dolazi iz salafističkog spektra, koji još uvek predstavlja okosnicu nasilnog džihadizma.

Kako se postupa s potencijalnim teroristima?

Svakog potencijalnog teroristu pojedinačno su procenile službe bezbednosti. Prema toj proceni se i preduzimaju različite mere. Policijske službe nerado daju informacije o svom katalogu mera, ali sigurno je da se to kreće od takozvanog „upozoravanja potencijalnog teroriste“, do tehničkih metoda praćenja i danonoćnog nadzora od strane policijskih snaga.

Prilikom „upozoravanja potencijalnog teroriste“ ta osoba se obaveštava da je u fokusu policije i da policija ozbiljno shvata situaciju. Kompletan nadzor, s druge strane, veoma je intenzivan. Prema podacima Službe za zaštitu ustavnog poretka, za samo jednu takvu osobu potrebno je od 25 do 30 policajaca. Zbog toga se ta praksa sprovodi samo u pojedinačnim slučajevima.

U slučaju atentatora iz Drezdena odustalo se od danonoćnog nadziranja. Abdulah al H. je tek krajem septembra, neposredno pre izvršenja napada, pušten iz zatvora. On je odslužio kaznu i čak je učestvovao u programu deradikalizacije. Ipak, dvadesetogodišnjaka su i dalje smatrali radikalnim i opasnim.

Zbog toga je tom Sirijcu određena mera da se svakodnevno javlja policiji. Služba za zaštitu ustavnog poretka je ispred ulaza zgrade u kojoj je živeo postavila i skrivenu kameru. Službenicima je, međutim, promakla činjenica da je on u jednoj robnoj kući u Drezdenu dva dana pre napada kupio dva kompleta noževa.

Da li će potencijalni teroristi biti proterani iz Nemačke?

Nakon terorističkih napada uvek se povede i debata o deportaciji potencijalnih terorista. Tako je, recimo, nakon napada nožem i ubistva u Drezdenu, ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer naglas razmišljao o suspenziji zabrane deportacije u Siriju za one koji predstavljaju bezbednosnu pretnju. Osim osnovnog pitanja da li je moralno opravdano proterivanje u ratnu zonu onih koji nisu pravosnažno osuđeni, deportacije u Siriju podrazumevaju i čitav niz praktičnih problema. Pre svega, Berlin nema diplomatske odnose s Damaskom. To znači da ne postoje zvanični kanali do tamošnjih vlasti.

Sve u svemu, osobe koje ugrožavaju bezbednost svakako se deportuju iz Nemačke. Od 2017. godine se to i statistički beleži. Do kraja 2019. deportovana su 93 „potencijalna terorista“ i „relevantne osobe“.

Deportacije su često teške i dugotrajne. To pokazuje i primer Anisa Amrija, atentatora na Božićni vašar na Brajtšajdtplacu u Berlinu, što je najozbiljniji islamistički teroristički napad u Nemačkoj. Dogodio se u decembru 2016, a tom prilikom stradalo je 12 ljudi.

Nemačkim vlastima nije pošlo za rukom da deportuju Anisa Amrija i zbog toga što je on imao najmanje 14 različitih identiteta. Zbog toga nemačke vlasti nisu uspele na vreme da dobiju potrebnu dokumentaciju iz Tunisa. Ona je u Berlin stigla tek dva dana nakon napada.

Osim toga, većina potencijalnih terorista ionako ima – nemački pasoš.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android