Zamislite da zarađujete za hleb u ilegali. Bez obzira da li tako želite da zaradite više, da otplatite dugove, da li to radite zato što ne možete da nađete drugi posao, ili zato što u tome uživate, imate svoje razloge. A onda se pojave mušterije koje odbijaju da plate honorar, čak vas fizički zlostavljaju. Čovek od kojeg iznajmljujete poslovni prostor ubire zelenaške kamate, a vaša šefica vas eksploatiše. Obolite li od tog posla i zatreba li vam hitna lekarska pomoć, jedva da se možete obratiti nekom od poverenja. Naime, vaša delatnost je na lošem glasu kao – kriminal.

Inače, i društvo vas po pravilu preziru zbog vašeg posla. Uz status bez prava dolazi i moralno žigosanje. Jedva da imate nekoga kome možete da se poverite.

Pružanje seksualnih usluga nije trgovina ljudima

Zbog svega toga, „Amnesti internešenel“ želi da napravi sledeći korak ka dekriminalizovanju prostitucije. Samo tako se mogu zaštititi prava seksualnih radnica i radnika. Samo tako se može bolje suzbiti trgovina ljudima. Samo tako se može sprečiti da policija i mušterije tretiraju prostitutke kao divljač za odstrel. Naime, oni koji su bez prava i nemoćni iskusiće više nasilja.

„Amnesti“ argumentuje potpuno u skladu sa stavom Međunarodne radničke organizacije (ILO), te globalnih organizacija koje se bore protiv trgovine ljudima. Ali i u skladu sa time šta su ustanovili sociolozi. Ipak, predlog nailazi na javno negodovanje. Zašto? Kritičari previđaju činjenicu da dobrovoljne seksualne usluge – a ovde se radi samo o toj delatnosti – nisu isto što i trgovina ljudima. Ta trgovina je kriminal, kao i svodništvo, seksualna i radna eksploatacija, i moraju biti na udaru zakona. „Amnesti“ to takođe naglašava.

Mit o Nemačkoj kao „Evropskom bordelu“

U medijima kao i u krugovima samozvanih feministkinja srećemo se sa tezom da je legalizacija prostitucije u Nemačkoj od 2002. Dovela do povećanja trgovine ljudima. „Bordel Nemačka“ je naprosto mit. Činjenica je da nigde u svetu ne postoje brojke koje bi potkrepile tu tezu. Papagajsko ponavljanje netačne tvrdnje neće je učiniti tačnijom.

Plaćeni seks ne može da bude dobrovoljan, kažu oni koji bi da zabrane prostituciju. Stvarnost onih kojih se tiče ta tvrdnja jednostavno se pri tome ignoriše. Naime, milioni žena, muškaraca i transseksualnih osoba širom sveta odlučuju se svojevoljno za seksualni rad i i to bi uvek ponovo izabralii – bez obzira kakvi su njihovi razlozi. Upravo ako im uzmete slobodu da tako odluče, učinićete ih objektima i žrtvama, a tako ih već vide oni koji ih zloupotrebljavaju i trguju njima. „Amnesti“ je umesto morala izabrao ljudska prava. Bravo!