Deluje kao prava kao večnost, otkako na svakodnevno putem sredstava javnog informisanja informišu o novostima u vezi sa korona pandemijom. Dobijamo informacije o broju novozaraženih Kovidom-19, kao i o broju umrlih od posledica korone. Čitamo o rizičnim područjima, upozorenjima o putovanjima, lokdaunu, delimičnom lokdaunu, aerosolima, brojkama incidencije, sve manjem broju kreveta na odeljenjima za intenzivnu negu, dugotrajnim posledicama korone, mogućim vakcinama, protivnicima vakcina i nošenju maski i onima koji bi već sada najradije ukinuli demokratiju.

Prilično je mnogo stvari koje nas već mesecima zasipaju, ponekad uznemiruju, a ponekad ostavljaju bez reči. Ponekad mi je svega toga previše. Tada su mi potrebne pauze od vesti i odlazak u drugi svet. Obrazovan građanin govori o eskapizmu. Ja jednostavno kažem: odoh na igranje.

Put oko sveta u korona lokdaunu

Ne moram da idem u šumu kao mnogi drugi u vreme lokdauna, zbog čega su šume i zaštićena područja prirode na mnogim mestima trenutno prilično pretrpani ljudima iz grada u obući i odeći za planinarenje i pešačenje. Dovedem peruansku džunglu kući, kao Lara Kroft istražujem napuštene pećine i ne moram da brinem zbog zaraze. Na svom konju "Horsi" samo bio i na Divljem zapadu, spuštao se niz piramide u drevnom Egiptu ili vozio snoubord niz Monblan. Njujork sam oslobodio od korumpiranih zlikovaca.

Sve je to moguće uraditi kao igrač video igara. Možete da vidite nešto od sveta bez napuštanja dnevnog boravka i ugrožavanja sebe ili drugih. Maska takođe može da ostane u džepu. Ne znam za ležerniju zabavu u vreme korone - osim literature, filmova ili serija. Ali, to mogu da iskusim samo ako sam sam. Čitanje i slušanje istovremeno je nemoguće. Gledanje filma dok mi neko čavrlja sa strane je dosadno. Igrati igru i čavrljati sa nekim - nema problema! Svako ko žudi za socijalnim kontaktom može da se sastane sa prijateljima na mreži i da zajedno lovi bandite, igra fudbal ili ih poseti na njihovom ostrvu.

Ustani, otresi prašinu i nastavi

I još nešto mogu video igre - pomažu nam da ne poludimo, posebno u kriznim vremenima: One podstiču toleranciju na frustraciju. Jer i najbolji igrači gube. Uvek iznova. Neverovatno je frustrirajuće ne rešiti zagonetku dok igrate dečiju igru, ne popeti se na platformu tokom igre u kojoj skačete ili ako vas nadvlada horda protivnika. Digitalne igre prisiljavaju igrače da nakon pada ponovo ustanu, kroz njih učimo nove tehnike i isprobavamo nove puteve.

Veoma je motivirajuće kada savladate odrešene prepreke, pobedite šefa, rešite zagonetku, pronađete vredan artefakt. Zadovoljavajuća nagrada za sav trud i efikasan trening za jačanje tolerancije na frustraciju. Dakle, prihvatite se konzole. Svaki početak je težak, ali isplati se. Što više ljudi igra, to brže nestaje jadni igrački kliše navodno smrdljivih štrebera. A onaj ko može bolje da kontrolišete bes, u stvarnom životu može opušteno da stoji u redu ispred supermarketa i na hladnoći čeka da uđe i kupi brašno ili toalet papir.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android