Dok građani u subotu uveče (27. jun) budu polako pristizali u Kraljevo, gde su studenti zakazali novi miting za Vidovdan, u Beogradu će uveliko trajati skup Srpske napredne stranke (SNS).  

„Veliko narodno sabranje“, kako ga je nazvao lider ove stranke Miloš Vučević, imalo je aspiracije da traje tri dana, da bi na kraju bilo svedeno na jednodnevno okupljanje ispred Doma Narodne skupštine uoči Vidovdana.  

Roboti koji igraju kolo, razvijanje „najveće zastave Srbije“ duge više od 500 metara i teške jednu tonu, radionice i predstave za decu, dron šou, muzički program, sportska dešavanja, ali i glasanje za pet najvažnijih stvari kojima bi građani želeli da se država pozabavi. 

Sve to je za predstojeći skup „Srbija, jedna porodica“ najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će, navodno, saopštiti i ime liste sa kojom će SNS nastupati na izborima – koji još uvek nisu raspisani. 

Uigravanja mašinerije i paralelna realnost 

„Panađur“ – tako Zoran Stojiljković, penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, slikovito opisuje ovaj skup. 

„To je izraz koji govori o tome da napravite vašar na kome ima svega – trguje se stokom, prodaju se liciderska srca, upoznaju se devojke i mladići. Malo je ironično poređenje, ali to je ta vrsta populističkog okvira“, kaže Stojiljković.

Za razliku od studentskog pokreta, smatra on, koji ima logiku da pravi više manjih skupova i time „pokuša da se usmeri ka nekakvom programskom pozicioniranju“, režim pokušava da pokaže da ima snagu i energiju, te da može da organizuje velike skupove i da ima mobilizacionu moć. 

„To je neka vrsta uigravanja mašinerije koja je trenirana tokom svih ovih dvanaest godina. To su, slikovito rečeno, vežbe – koliko ćete ljudi dovesti iz Kruševca, koliko iz Kraljeva i tako dalje. To je i provera organizacije, ali i provera koliko glasova možete da prikupite“, objašnjava Stojiljković. 

Na društvenim mrežama, baš kao i za skup vlasti iz aprila prošle godine, pojavio se veliki broj svedočenja o pritiscima koje trpe zaposleni u javnom sektoru – posebno mlađi i oni bez ugovora za stalno.  

I upravo se u dobrovoljnosti odlaska na skupove, smatra marketinški stručnjak Igor Avžner, ogleda razlika između mitinga u Beogradu i Kraljevu. 

„Ovo je  nadgornjavanje sa studentskim pokretom. Ali razlika je očigledno drastična, jer na sve skupove koje organizuju studenti i građani ljudi dolaze svojom voljom, plaćaju benzin, hranu i sve ostalo. A u drugom slučaju na mitinge dolaze ljudi pod pretnjom otkaza. To su dva paralelna sveta.“ 

Copy-paste 

Razlika se, smatraju sagovornici DW, ogleda i u kopiranju određenih obrazaca i matrica od studenata, poput pešačkih tura pristalica SNS ka Beogradu iz više gradova, uključujući i Srbe sa Kosova, ili okupljanju bajkera.

Ali nije to imitacija samo studenata. Psiholog Žarko Korać, nekadašnji profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i potpredsednik Vlade Srbije za vreme Zorana Đinđića, za DW objašnjava da ovakvim skupovima Vučić zapravo više imitira Slobodana Miloševića, „kojeg smatra drugim političkim uzorom, posle Šešelja“. 

„Milošević je imao čuveni skup na Ušću, za koji je vlast tvrdila da se okupilo pola miliona ljudi. I tada su firme organizovano dovozile zaposlene i svi su imali unapred određena mesta. Godinama je Miloševićeva propaganda taj skup predstavljala kao najveći u istoriji Srbije, što i Vučić želi da postigne svojim skupom“, smatra Korać. 

On kaže da Vučić ovim skupom pokušava „vizuelno da predstavi da je i dalje neprikosnoveni lider Srbije i da niko ne može ni da mu se približi“. 

„Mislim da kod Vučića postoji patologija potrebe da glumi ogromnu podršku. To je njegov odgovor na veliku izolaciju u Evropi, na neuspehe u spoljnoj politici i na vođenje huligana i kriminalaca na skup u Tivtu“, ističe Korać. 

I sve to, tvrdi profesor FPN-a Zoran Stojiljković, sa jednim ciljem – „da Vučić dobije potvrdu sopstvene političke snage“.  

Mali i Moravac 

A da želi da uoči Vidovdana u prestonici okupi ogroman broj ljudi svedoči i kampanja koju, potpomognuti tabloidima, prethodnih dana na društvenim mrežama vode najviši državni zvaničnici.  

Sa šeširima u crvenoj, plavoj i beloj boji, lider SNS-a Miloš Vučević, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali pozvali su građane da dođu na skup i „zajedno naprave plan za našu Srbiju“. Ali i da „vide Sinišu (Malog) kako igra Moravac“. 

Takvu, ali i komunikaciju u poslednjih godinu i po dana, marketinški stručnjak Igor Avžner ocenjuje kao „nameštenu i vidno pod pritiskom“. 

„Sve više mi se čini da su u panici. Koliko god botovi koji su plaćeni parama poreskih obveznika, a rade za SNS pokušavaju da proguraju neke svoje narative, to sve teže i teže prolazi. Mislim da je i Vučić svestan da u tom digitalnom svetu gubi podršku realnih ljudi“, zaključuje Avžner za DW.