Vijetnamci koji su bili u službi Amerikanaca u panici su na krovu američke ambasade pokušali da u uđu u jedan od poslednjih helikoptera. Bivši saradnici evakuisani su na američke ratne brodove koji su bili pred obalom. Ali mnogi koju su se dali u bekstvo nisu preživeli april 1975. Svetski poznata fotografija postala je simbol američkog neuspeha u Vijetnamu.

Na samo dvanaest minuta hoda od bivše ambasade SAD, jedan muzej čuva sećanje na rat u Vijetnamu koji je trajao više od 35 godina. Dokumentovana je borba za nezavisnost od Francuza kao i “Američki rat” – kako se Vijetnamski rat u zemlji zove. Omiljena turistička destinacija nudi veliku zbirku fotografija vijetnamskih i međunarodnih fotografa.

U muzeju je i fotografija nepoznatog fotografa iz Ku Ćija, dvadeset kilometatra udaljenog od Sajgona. Vijetnamci su tamo napravili tunelski sistem sa komandnim centralama, bolnicama i kuhinjama. I pored dugogodišnjeg bombardovanja, upotrebe bojnog otrova „Agent Orange“ i nemačkih ovčara, Nemačke kriminalističke službe BKA, Amerikanci nisu uspeli da proteraju neprijatelja.

Ku Ći tunel danas posećuje hiljade turista. Za Zapadnjake je tunel čak i proširen. Ipak ta atrakcija nije za klaustrofobične osobe.

Dan nakon što su se povukli poslednji američki helikopteri, severnovijetnamske trupe su se odmarale u parku južnovijetnamske predsedničke palate. Posle dugogodišnje borbe i miliona stradalih, ostvarena je ne samo nezavisnost, već i ponovno ujedinjenje.

I danas je park „Palate ponovnog ujedinjenja“ omiljeno mesto za opuštanje u višemilionskoj metropoli grada Ho Ši Min (nekada Sajgon). Zelene površine su naime retkost. U samoj zgradi danas je smešten muzej, koji manje tematizuje vojnu, a više političku dimenziju Vijetnamskog rata – naravno iz ugla Komunističe partije Vijetnama.

Mnogo godina pre pada Sajgona, Amarikanci su u očima mnogih izgubili svaku vrstu legitimiteta. Opšte je poznat masakr iz Mi laja, iz 1968. godine. Vojnici SAD u višečasovnom krvoproliću su ubili 504 ljudi, među kojima su bili i starci, žene, deca i novorođenčad. Mi Laj nije usamljeni slučaj.

Na nekadašnjem ulazu u selo jedan spomenik u socrealističkom stilu danas podseća na žrtve. Iza njega je napušteno selo. Kuće su obnovljene, ali prazne. Tragovi stopala na putu simbolizuju stradale.

Tran Trong Dujet bio je direktor zloglasnog Hao Lo zatvora, koji su amerikanci preimenovali u „Hanoi Hilton!. Na crno-beloj fotografiji direktor razgovara sa zatvorenicima. U Hanoi Hiltonu bili su zatvoreni uglovnom američki piloti koji su oboreni u jednom od mnogobrojnih bombardovanja.

Najpoznatiji zatvorenik zatvora Hanoi Hilton je današnji marički senator Džon Mekejn. On je 2009. Godine posetio zatvor i srdačnije je dočekan nego prilikom prve posete.

Autoritarna vladajuća Komunistička partija Vijetnama sve do danas crpi veliku dozu legitimnosti iz rata. Stari propagandni plakati trenutno u Sajgonu podsećaju na pobedu iz 1975. godine. Pritom se nikada ne spominje da je reč i o građanskom ratu.

Stari posteri danas se najbolje prodaju. U Hanoju i Sajgonu ima mnogo prodavnica koju su se specijalizovali za njihovu prodaju. Skoro svi kupci su sa Zapada.

Rund zwei Drittel der 90 Millionen Vietnamesen sind jünger als 35. Sie kennen den Krieg nur aus Erzählungen. Wer im Land unterwegs ist, merkt schnell, dass der Vietnamkrieg für die Einwohner oft viel weniger präsent ist als für westliche Besucher. Das wird fürs Geschäft genutzt. Das Cong Caphee (Kommunisten-Café) in Hanoi lockt mit Kriegsoptik und pseudo-authentischem Dekor.