Prema najnovijim otkrićima platforme Vikiliks, Centralna obaveštajna agencija (CIA) je usred Nemačke stacionirala specijalnu hakersku jedinicu koja priprema kibernetičke napade na ciljeve u Evropi, Africi i na Bliskom istoku. Vikiliks je čitavu dokumentaciju o njenom radu počeo da objavljuje pod nazivom „Kupola 7: otkrivene hakerske alatke CIA“ i to kao – prema sopstvenim navodima – najobimniju dokumentaciju te vrste u istoriji. Platforma navodi da pomenuta jedinica ima ime „Grupa za razvoj inženjeringa“ (EDG) i deo je odeljenja CIA koje, sa oko 5.000 zaposlenih, radi kao Centar za kibernetičku špijunažu i nalazi se u Lengliju u saveznoj državi SAD Virdžiniji. Dokumenta o kojima je reč potiču iz priručnika za hakere koji ima 16.000 strana i nalazi se na serverima CIA koji nisu povezani sa internetom, ali jesu sa posebno dobro obezbeđenom intranet-mrežom zvanom DEVLAN. Tekstovi potiču iz nekoliko poslednjih godina – najnoviji iz 2016. godine.

Preuzimanje kontrole nad „pametnim“ automobilima

U nekim dokumentima se opisuje kako su hakeri razvili specijalan program koji određenu seriju „pametnih televizora“ firme Samsung pretvara u prislušne uređaje. Program „Plačni anđeo“ TV-aparate Samsungove serije F-8000 modifikuje tako da mogu da snimaju sve razgovore u prostoriji i šalju snimke na server CIA. Televizor za to vreme izgleda kao da je isključen. Glavni cilj stručnjaka EDG je da obezbede tajnoj službi pristup šiframa, podacima, internet-kamerama i mikrofonima, ali i podacima o lokaciji ciljnih osoba, te o njihovom načinu života. U njihovu delatnost spada i uništavanje informacija na računarima.

CIA je razvila veliki broj programa koji omogućavaju očitavanje svih mogućih podataka sa mobilnih telefona, kao i praćenje komunikacije preko aplikacija kao što su VotsEp ili Vajber, bez obzira na to da li je ta komunikacija šifrovana ili ne. Dokumentacija do koje je došao Vikiliks pokazuje i da CIA od oktobra 2014. istražuje mogućnosti upada u kontrolne sisteme modernih automobila i kamiona. Tačna svrha preuzimanja kontrole nad vozilima nije navedena, ali, kako piše Vikiliks, „CIA bi mogla da upotrebi vozila kao oružje za ubistva koja je gotovo nemoguće rasvetliti.“ Iz dokumenata ne može da se zaključi koji su konkretni ciljevi takvih akcija, ali se iz njih vidi da je grupa EDG testirala svoje programe u nekoj vrsti simulatora u kojem su ciljevi računari u Velikoj Britaniji, Kini, Iranu, Saudijskoj Arabiji i SAD.

Korišćenje „tuđeg rukopisa“

Iz dokumenata može da se zaključi ponešto i o načinu rada programera stacioniranih u Frankfurtu. Njima se, na primer, preporučuje da za Nemačku lete Lufthanzinim avionima, jer se u njima služe besplatna alkoholna pića. Tu piše i koji frankfurtski hoteli su provereni kao sigurni za noćenje, da se novac podiže samo na bankomatima banke Dojče bank i da se prilikom napuštanja hotela dobro proveri da li su u koferu svi poneti elektronski aparati. Kao povoljna okolnost se navodi i da hakeri, kada jednom stignu od Frankfurta, mogu da putuju u 25 evropskih zemalja – uključujući Francusku, Italiju i Švajcarsku – a da im pri tome niko ne kontroliše pasoš, sve zahvaljujući Šengenskom sporazumu.

Vikiliksova dokumentacija govori i o grupi „Senka“, posebnoj jedinici CIA čiji je zadatak da neguje „kartoteku“ sa tehnikama kibernetičkih napada koje su izvele grupe iz drugih zemalja. Svaki kiber-napad je izveden na određeni način koji bi mogao da bude prepoznat i da ukaže da je u nekoj drugoj prilici na delu verovatno bila ista grupa. „Senka“ ne samo što tom kartotekom može da proširi sopstveni repertoar, već može i da sopstvene napade „obuče“ u „tuđe ruho“ kako bi izgledalo da ih je izveo neko drugi, „na primer, Ruska federacija“ – kako piše Vikiliks.

Pokrenuti debatu...

Ovaj portal posebno ukazuje na mogućnosti da kibernetičko oružje dospe u pogrešne ruke i navodi da je CIA „nedavno izgubila kontrolu nad velikim delom svog hakerskog arsenala“, bez drugih detalja o tome, ali objašnjava da je tom prilikom došao u posed više od 8.700 dokumenata „iz krugova bivših vladinih hakera, kao i takozvanih kontraktora, zaposlenih u privatnim firmama koje su se stavile u službu vladinog bezbednosnog aparata. „Izvor dokumenata“, kako piše Vikiliks, „želi da pokrene debatu o operacijama CIA – i pre svega o pitanju da li su te operacija „pokrivene“ važećim zakonima, kao i da ukaže da o korišćenju kiber-oružja treba diskutovati otvoreno i demokratski.