Prema istraživanjima je ove sedmice procenat ljudi u Nemačkoj koji se plaše zaraze pao sa 60 na 52 odsto. Do sada je 54 odsto ljudi odgovaralo da neprestano misle na virus i celu situaciju, dok sada to čini 45 odsto ljudi.

Taj fenomen se na engleskom naziva Desaster Fatigue: „Time se označava zamor od previše loših vesti, osećaj zasićenosti koji u nama izaziva pobunu protiv prekomernog izveštavanja o katastrofi“, piše Špigel.

Psihološkinja Kornelija Beč sa Univerziteta u Erfurtu, koja u nedeljnim anketama sa 1.000 ispitanika proverava koliko se Nemci plaše, smatra da je ovo opasna tendencija. „Moramo ljudima da stavimo do znanja da sada ne smemo da prokockamo ono što smo uradili“, rekla je ona, misleći na usporavanje širenja zaraze.

Istu tendenciju su primetili naučnici koji za državni Institut „Robert Koh“ analiziraju podatke o kretanju građana preko praćenja mobilnih telefona. Kažu da su ljudi poslušno tri sedmice mahom bili kod kuće, a sada sve češće napuštaju svoje stanove.

„Da li je to prava pobuna ili prosto privikavanje? Da li se nameće utisak da je najgore prošlo? Ili je javna debata o izlaznoj strategiji probudila očekivanje da će uskoro biti ukinuta ograničenja kretanja?“, pita se Špigel i dodaje da nema odgovora na pitanja zašto strah popušta, ali da je izvesno da popušta.

„Kada se umanjuje strah od virusa, ekonomske brige ljudi izlaze u prvi plan. Kruni se stepen prihvatanja zabrane kontakata, zatvaranja škola i prodavnica koje je naredila država. Nezadovoljstvo raste pre svega među mladima. Oni posebno pate od dosade, usamljenosti i straha za budućnost“, piše Špigel.

U poslednjim nastupima kancelarka Angela Merkel još nije htela da navede datum kada bi mere izolacije mogle da budu popuštene. Izvesno je jedino da se to neće desiti pre kraja uskršnjeg raspusta 20. aprila.

Merkel je ranije rekla da je neophodno da se epidemija uspori tako da se broj registrovanih zaraza u Nemačkoj udvostručuje tek na svakih deset dana ili, bolje, još sporije. Danas se broj registrovanih slučajeva udvostručuje znatno sporije  – na svakih 17 dana.

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android