„Život bez istinskog suočavanja s prošlošću je jedan felerični život, krnji i nepotpuni život. Ako sam ja bio i još jesam žrtva kolektivnog nesuočavanja ili neadekvatnog suočavanja s prošlošću, pa čak i poricanja, pravno utvrđenih činjenica pred kompetentnim međunarodnim sudovima – ne želim da to budu moja deca i njihovi kolektivi“, priča Vedran (38) iz Istočnog Sarajeva, čekajući da poseti multimedijalnu izložbu „Srebrenica: Genocid u osam činova u sarajevskom“ Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine (HM BiH).

A hladno julsko pandemijsko veče nije omelo ni Melisu (36) iz Sarajeva da poseti izložbu, kao početak regionalne kampanje „Srebrenica 25: Zajedno protiv virusa poricanja“.

„Dirljivo, potresno, tužno, bolno... Ipak, bez suočavanja s našom prošlošću ne možemo ići dalje, niti u evropske integracije, niti bilo gde. To nas samo dodatno opterećuje, sputava i usporava. Biće nam lakše kada jednom to konačno prevalimo u svim našim glavama i prihvatimo – šta se to zaista dogodilo u bivšoj Jugoslaviji. Virus poricanja je znatno opasniji i od trenutnog globalnog opakog korona-virusa, ali i od puno drugih virusa“, kaže Melisa.

Vakcine protiv poricanja nema, ali ima leka

„Vakcine protiv poricanja genocida i ratnih zločina nema, ali postoji efikasan anti-virus – činjenice utvrđene na suđenjima pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnim sudom pravde i nacionalnim sudovima“, naglašavaju organizatori.

Naglašavaju takođe i to da je tzv. virus poricanja genocida, te drugih zločina, počinjenih u ratovima devedesetih godina, za post-jugoslavenska društva opasniji i od korona-virusa. Virus poricanja genocida deluje, kažu, pogubno ne samo na sadašnje, već i na buduće generacije.

-pročitajte još: Borba za istinu i 25. godina posle

To su isto u svojim video-obraćanjima, tokom otvaranja izložbe, jasno istakni sudija Karmel Agijus, predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove i glavni tužičac Serž Bramerc.

„Iako je pravosudna dimenzija potrebna, ona nije sama po sebi dovoljna za uspešne procese post-konfliktnog oporavka. Pored toga, potencijal za korišćenje pravosudnih mehanizama, kako bi se shvatila nedavna prošlost i izvukle pouke iz nje, i kako bi ona, na kraju, bila prevladana, ne leži u Hagu. Naprotiv, on čvrsto leži u rukama građana zemalja bivše Jugoslavije. Samo oni mogu sprovesti dalje procese tranzicione pravde, kako bi se izgradila bolja, snažnija i inkluzivnija društva“, poručio je sudija Agijus.

„Pojedinačno i kolektivno razaranje do kojeg je došlo u leto 1995. godine, mora se nazvati svojim pravim imenom – genocidom. Uprkos izazovima, ovo čini rad organizacija civilnog društva na promovisanju pravde, edukacije, prihvatanju prošlosti i pomirenju još značajnijim“, reči su glavnog tužioca Bramerca.

Ujedinjena bivša Jugoslavija protiv virusa poricanja

Sarajevski Historijski muzej Bosne i Hercegovine, te pulski SENSE Centar za tranzicionu pravdu, kampanju „Srebrenica 25: Zajedno protiv virusa poricanja“ realizuju s koalicijom od čak više od 15 svojih partnerskih organizacija civilnog društva iz BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore i sa Kosova.

„Iako je pojava korona-virusa ove godine u dobroj meri poremetila planove muzeja za obeležavanje godišnjice genocida, izuzetno nam je drago što učestvujemo u ovoj velikoj regionalnoj kampanji protiv virusa poricanja i to najefikasnijim mogućim oružjem – činjenicama“, izjavila je Elma Hašimbegović, direktorka HM BiH.

-pročitajte još: Ketrin Bomberger: Srebrenica može da se desi bilo gde

Kampanja traje do 11. jula – dana pada Srebrenice, kako uživo, uz epidemiološke mere, tako i na internetu, a izložbe u Sarajevu i Puli čak do 31. avgusta. Radi se o delu arhive SENSE od oko 2.000 izveštaja sa „srebreničkih suđenja“ pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i oko 550 videa posvećenih Srebrenici. Materijal svedoči o tome kako su stručnjaci MKSJ istraživali, rekonstruisali i procesuirali zločine počinjene u Srebrenici leta 1995. godine.

A izložba se bazira na fotografijama izdanja „Krici iz masovnih grobnica“, fotografa Tima Lovlesa.

Belovo promišljanje o zločinima aplikativno u bivšoj Jugoslaviji

„I 25 godina nakon genocida u Srebrenici, svedoci smo negiranja onoga što se desilo, a što je civilizacijski nedopustivo. Time ponovo dehumanizuje žrtve i preživele, ali i dehumanizuje one koji ne žele da priznaju šta se desilo, jer se takvim činom odriču svoje ljudskosti. Takođe, i dalje operiše selektivna kultura sećanja, koja se tiče ne onoga što imamo iz prošlosti, već šta sa tim radimo i kako se s tim suočavamo i nosimo“, objašnjava prof. Dr Zlatiborka Popov Momčinović, politikološkinja i sociološkinja s Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

-pročitajte još: Tomas Kučati: Srebrenica je genocid, to nije upitno

Profesorka Popov Momčinović smatra da genocid, te zločini i dalje služe za podgrevanje mržnje između ljudi, a sve s ciljem održavanja jedne te iste grupe političara, tzv. „etničkih preduzetnika“ na vlasti.

„Stvorene su tri zvanične kulture sećanja koje ljude i dalje drže u začaranom krugu traume, zloupotrebljavajući njihovu svest i podsvest, a sve radi očuvanja postojećeg stanja. Žrtve se svode na statistiku i brojeve, čime se gubi njihova ličnost, i koriste se za međusobno stranačko nadmetanje i obračune. Kao što je ukazao nemački književnik i nobelovac Hajnrih Bel – Kao da se vodi bilans stanja knjigovodstvenog računa i jedan zločin potire onim drugim“, objašnjava Popov Momčinović.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android