Onaj ko samo površno prati izveštavanje o virusu zika mogao bi da pomisli da se on na listi opasnih virusa nalazi otprilike u rangu ebole ili HIV-a. Razlog za tu paničnu zabrinutost je i nedostatak informacija. Zika se prvi put pojavio 1947. u Ugandi, ali do sada nije istražen. Nema seruma protiv njega, a aktuelna epidemija je počela tek prošle godine, pojavom tog virusa u Brazilu. Stručnjaci upozoravaju da ne bi smelo da dođe do histerije.

„Virus zika nikako ne treba porediti sa ebolom ili HIV-om“, kaže Jonas Šmit-Hanasit, virolog instituta za tropsku medicinu Bernhard Nost. „To može da izazove nepotrebnu paniku – neki već govore da je u pitanju novi HIV.“

Blag virus

Virus je opasan za trudnice, a za ostale ne predstavlja veliku opasnost. Česti simptomi su visoka temperatura, bolovi u zglobovima i osip. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) na svom internet-portalu objašnjava: „Bolest obično ima blagi tok; teško oboljenje koje zahteva boravak u bolnici je neuobičajeno. Smrtni slučajevi su retki.“

U poređenju sa ebolom – bolešću sa simptomima kao što su povraćanje ili neobjašnjiva krvarenja, koja je nedavno u Zapadnoj Africi odnela više od 11.000 života – zika se ne manifestuje nimalo zastrašujuće.

Neki turisti su virus već doneli u Evropu – kao suvenir sa putovanja – i to nije dovelo do objavljivanja spektakularnih vesti. Prema informacijama nemačke novinske agencije DPA, u Nemačkoj je od 2013. prijavljeno deset slučajeva pacijenata zaraženih virusom zika. U Italiji je bilo četiri slučaja, u Velikoj Britaniji tri, a u Španiji – dva. Te brojke, doduše, nisu pouzdane, jer ne postoje međunarodne smernice o načinu na koji slučajevi moraju biti prijavljeni.

Moguće je da je broj zaraženih u Evropi bio veći. Američki CDC piše da se razboli samo jedan od petoro zaraženih ljudi.

Opasne urođene anomalije

To ne znači da je zika bezopasan virus. On se dovodi u vezu sa opasnom mikrocefalijom. U Brazilu, gde ima mnogo obolelih, od izbijanja aktuelne epidemije je rođeno više od 4.000 beba sa mikrocefalijom. Njihove glave su manje od glava normalnih beba – što je posledica oštećenja mozga zbog kojeg su novorođenčad mentalno hendikepirana. Veza virusa zika i opakog oboljenja „nije stopostotno dokazana, ali je veoma verovatna“, kaže Šmit-Hanasit.

Još se ne zna tačno kako funkcioniše prenošenje virusa sa majke na dete. Kada se beba rodi, virus može da popije sa majčinim mlekom. Neke zemlje Južne Amerike su savetovale žene da ne zatrudne pre 2018. godine.

Rizik se javlja kada se žena za vreme trudnoće zarazi zikom. Žene koje su pre nekoliko meseci bile u Brazilu a sada su trudne, ne treba da se brinu, kaže Šmit-Hanasit. Virus ne može dugo da preživi u ljudskom organizmu.