Toplo tuširanje ne vole samo ljudi već i virusi. Nedavno je u stručnom časopisu „Granice u mikrobiomima“ (Frontiers in Microbiomes) objavljena studija prema kojoj, na primer, na našem tušu živi čitava zajednica virusa.

I ne samo tamo. Površine u kupatilu su prekrivene biološkim slojem u kojem sve vrvi od života. Istraživački tim je u Evropi i sjedinjenim Državama na glavi tuša ili četkici za zube pronašao više od 600 vrsta virusa.

Živi svet kupatila

Erika Hartman sa američkog Severozapadnog univerziteta je rukovodila mikrobiološkim istraživanjima u projektu. Ona kaže da je neverovatno šta je tim pronašao, pre svega viruse o kojima se malo zna ili ih ranije čovek nikada nije ni video: „Začuđujuće je koliko je neiskorišćene biološke raznolikosti prisutno oko nas – tu ispred nosa“.

Njen tim je ustanovio da najveći broj ljudi u Sjedinjenim Državama dve trećine života provede u kući ili stanu. Stoga naučnici kažu da je dobro da ljudi saznaju šta sve živi sa njima.

Za analizu su naučnici iskoristili podatke iz jednog ranijeg istraživanja, u kojem su sakupljani uzorci iz domaćinstava. Ustanovljeno je da je sastav mikroba zavisio od mesta na kojem je uzorak uziman. Raznolikost organizama je bila tako velika da ni jedna zajednica na glavi tuša nije bila slična drugoj. Isto je važilo i za četkice za zube.

Zašto su virusi na četkici dobri?

Brojni su virusi kojima je potreban drugi organizam kao domaćin kojem potom nanose štetu. Takvi virusi izazivaju različite bolesti kod životinja i ljudi. Ali studija je pokazala da se ne ponašaju svi virusi na taj način. Oni naseljavaju sasvim različite sredine i formiraju složene zajednice. Nisu svi virusi štetni – naprotiv, neki mogu da posluže nauci.

Virusi koje je identifikovao tim spadaju u takozvanu vrstu bakteriofaga, ili samo faga. Nisu opasni za čoveka, ali su u stanju da zaraze bakterije. S obzirom da generalno raste otpornost bakterija na antibiotike, upravo bi organizmi poput bakteriofaga mogli da se iskoriste za lečenje bakterijskih infekcija.

Ali bi mogli da se iskoriste i kao sredstva za čišćenje. Hartman kaže da intenzivna upotreba hemijskih sredstava za čišćenje povećava mogućnost da bakterije razviju otpornost na njih. „Trebalo bi da ih sve prihvatimo. Mikrobi su na sve strane, i od velike većine se ne razbolevamo“.

Bakterije ili virusi u kupatilu – velika razlika

U vlažnoj okolini buja život. Nije slučajno što naučnici, tragajući za životom u svemiru, prvo traže vodu. Vlažne površine u kupatilu nisu samo staništa za viruse već i za bakterije i gljivice.

Ovaj tim naučnika se i pre ovog istraživanja bavio tom temom. Istraživao je da li se bakterije nakon aktiviranja vodokotlića u toaletu u obliku aerosola spuštaju i na četkicu za zube. Ustanovili su da najveći broj bakterija na četkici za zube potiče zapravo od korisnika, dakle živi u njegovom organizmu.

Godine 2018. jedno istraživanje je pokazalo da u Sjedinjenim Državama postoji učestalije bakterijska upala pluća tamo gde su se na glavama tuševa naselile posebne vrste mikrobakterija.

A prema najnovijoj studiji upravo bakteriofag u kupatilu napada takve štetne bakterije.

„Zamislivo je da smišljenom upotrebom bakteriofaga uklonimo te izazivače bolesti iz sanitarnog sistema“, kaže Hartman. Ona dodaje da osim toga tim želi da prouči sve funkcije virusa i da ustanovi gde mogu da budu korisni.

Primarni izvori:

Stefanie Huttelmair, Weitao Shuai, Jack T. Sumner, Erica M. Hartmann (2024). Phage communities in household-related biofilms correlate with bacterial hosts. Frontiers in Microbiomes. https://doi.org/10.3389/frmbi.2024.1396560

Dodatni izvori:

Matthew J. Gebert et al (2018). Ecological Analyses of Mycobacteria in Showerhead Biofilms and Their Relevance to Human Health. mBio. https://doi.org/10.1128/mbio.01614-18

Ryan A. Blaustein et al (2021). Toothbrush microbiomes feature a meeting ground for human oral and environmental microbiota. Microbiome. http://dx.doi.org/10.1186/s40168-020-00983-x

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku