Skupština Republike Srpske odbacila je u utorak (11. maj) zahtev visokog predstavnika u BiH Valentina Incka koji je u februaru tražio da se osuđenima za ratne zločine oduzmu priznanja koja im je dodelila ta Skupština.

Inckov zahtev stigao je skoro pet godina nakon što su 2016. povelje povodom 25 godina postojanja Skupštine dobili svi bivši predsednici tog tela, kao i članovi prvog Predsedništva RS, uključujući Radovana Karadžića, Momčila Krajišnika i Biljanu Plavšić koji su osuđeni za ratne zločine.

Analitičarka Tanja Topić odluku Banjaluke da ignoriše Inckov zahtev naziva „provokacijom onoga što zovemo međunarodnom zajednicom“. „Međutim, međunarodna zajednica ne reaguje u BiH poslednjih deset godina i očito da je i ovakva politika provokacije svojevrsna provera koliko daleko se zapravo može ići“, navodi Topić za DW.

Više konstatacije nego reakcije, stigle su iz Kancelarije Visokog predstavnika i Ambasade SAD. Valentin Incko kaže da je RS ovim izabrala put blokade evropskih integracija, kao i da su poslanici Narodne skupštine propustili istorijsku šansu da prošlost ostave iza sebe i buduće generacije povedu u bolju i sigurnu budućnost.

Jedan broj analitičara postavlja pitanje čemu još služi Visoki predstavnik koji upućuje pisma, ali ga niko ne zarezuje.

„Nepovlačenje odlikovanja presuđenim ratnim zločinicima pokazuje da je Republika Srpska u svoj simbolički kapital uvrstila ratni zločin kao vrhunsku kategoriju“, kaže profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu Enver Kazaz. „S druge strane, Incko je potpuno smešna figura jer nema nikakve instrumente moći u rukama zbog podeljenosti međunarodne zajednice.“

Na sve ili ništa

Vlast u Republici Srpskoj, okupljena oko Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, nalazi se u problemu od lokalnih izbora kada su izgubili mesto gradonačelnika Banjaluke. Prema nekim anketama, popularnost SNSD i dalje opada.

U tom ključu se čita i oštra Dodikova reakcija na Inckov zahtev. Dodik je pripretio da će RS doneti svoje odluke ukoliko Incko iskoristi „bonska ovlašćenja“, kako se naziva moć Visokog predstavnika da nametne neke odluke.

„Dodik definitivno ide na sve ili ništa i očito je da je sav teret stavio na svoja leđa. Međutim, mislim da je izabrao pogrešan trenutak. Pandemija i ekonomija su stvari kojima treba da se bave političari“, kaže Topić. „Hazarderski je igrati na kartu zaoštravanja odnosa sa međunarodnom zajednicom i bildovanja nacionalnih mišića.“

Doduše, malo ko očekuje da Incko oštro odgovori. Već je najavljeno njegovo povlačenje sa mesta Visokog predstavnika. Mogući naslednik, Nemac Kristijan Šmit, za sada je na čekanju zbog stava Rusije da je vreme za gašenje kancelarije Visokog predstavnika.

„Bojim se da su evropska birokratija i zemlje Zapada poražene na tlu BiH. Zato ne vidim poseban smisao u visokom predstavniku i ne vidim mogućnost da bi novi imao jače instrumente u rukama. Ipak je Rusija sila i na moćan način blokira region, a naročito BiH, u priključenju EU“, zaključuje Kazaz.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.