tagesschau.de: Poslednji dani su bili turbulentni u poljskoj politici. Kako se osećate, kao novinar koji piše o politiici?

Bartoš Vjelinski: Svako jutro se probudiš i prvo gledaš šta je opet odlučeno u parlamentu. Sasvim je neverovatno šta su nova vlada i parlament poslednjih dana uradili sa zemljom.

Da li ste iznenađeni tempom kojim se usvajaju zakoni ?

Da, s tim nismo računali. Očekivali smo doduše da će vlada biti konsekventna, ali i sporija i opreznija, jer je jasno da će Evropa da protestuje protiv takvih zakona.

Iz Nemačke za sada stiže malo kritike na račun kursa poljske vlade. Zašto je to tako?

Ambasador Nemačke u Varšavi veoma se trudi da ubedi političare u Berlinu da ne kažu ništa ružno o Poljskoj, jer bi to bilo kontraproduktivno. Jer Pravo i pravda (konzervativna stranka s apsolutnom većinom, prim. red. DW) bi kritiku iz Nemačke mogao da iskoristi i tvrdi da je Nemačka neprijateljski postavljena prema Poljskoj. Jedini nemački političari koji su van domašaja ambasadora su vodeći političari u evropskim institucijama Martin Šulc i Ginter Etinger – to su nemački političari koji se jasno izražavaju.

Kako bi mogla da izgleda mudra i korisna strategija, kojom bi moglo da se odgovori na dešavanja u Poljskoj?

Poljsku treba opominjati i to stalno! Ni faktički ukidanje Ustavnog suda, niti preuzimanje javnih medijskih servisa, nisu u skladu sa pravom EU. Evropa mora jasno i glasno da kritikuje Poljsku. A ako Poljska bude izolovana, biće to neprijatno za vladu u Varšavi.

Kako reaguje demokratska opozicija?

Svedoci smo buđenja civilnog društva, koje je poslednjih nekoliko godina bilo letargično. Poljska je prevazišla veliku krizu, mnogim građanima je dobro i bave se sobom: zarađuju novac, planiraju odmore, uživaju u slobodnom vremenu. Ali, sada su građani ponovo budni.

Kako se to pokazuje?

To se na primer vidi kada u subotu u Poznanju 2.000 ljudi dođe na demonstracije – iako je hladnije od minus deset stepeni. Neposredno pre Božića, u nekoliko gradova je bilo velikih demonstracija protiv vlade. Ljudi su spremni da pruže otpor. To je iznenađenje za vladu: Mislili su da sa većinom u parlamentu mogu da rade što hoće.

Poljska nije izolovan slučaj u Istočnoj Evropi. U Mađarskoj je Viktor Orban izgradio autoritarnu vlast. Da li je to cilj i vlade u Poljskoj?

Kačinjskom (lider stranke PiS, prim. red. DW) je Orban uzor. Međutim Orban je svoje ciljeve ostvarivao korak po korak. Poljska vlada želi sve to da postigne za nekoliko meseci. Ali, društvo u Mađarskoj je mnogo pasivnije nego u Poljskoj. U Poljskoj postoji jaka liberalna, demokratska opozicija.

Kako reaguju medijski profesionalci u Poljskoj?

Moje novine Gazeta viborča od samog početka su upozoravale da će pod ovom vladom biti mračno. Nekima je to bilo smešno, jer su mislili da je PiS mnogo umereniji. To sad niko više ne misli. Raspoloženje je jasno: kolege ne žele da prihvate to što se dešava. Na primer, u nekim emisijama vesti voditelji se opraštaju od gledalaca ističući da ne znaju da li će se sutra ponovo videti. Već je osnovana fondacija za pomoć suspendovanim novinarima. I svi nestrpljivo čekaju da vide da li će predsednik Andžej Duda zaista potpisati zakon o medijima.

Šta zakon o Ustavnom sudu ima se zakonom o medijima? Da li su nekako povezani?

Budućnost Ustavnog suda još nije odlučena: 12. januara se očekuje presuda samog suda o tome da li je promena zakona dozvoljena. Po svoj prilici, oboriće zakon. Ali, onda se postavlja pitanje da li će ova odluka biti objavljena – jer, za to je odgovorna vlada. Biće uzbudljivo. Vlada juri, ali će sada izgubiti vreme, diskusije i kritike su sve glasnije. I to je ono što ona želi da spreči i zato je požurila sa zakonom o medijima. Vlada želi tišinu u Poljskoj.

*Bartoš Vjelinski piše za levo-liberalne novine Gazeta Viborča. Izveštava o zemljama nemačkog govornog područja. Od 2005. do 2009. godine radio je kao dopisnik u Berlinu.