Još nikada formiranje nemačke vlade nije trajalo ovako dugo. I čim je to konačno učinjeno, nemački predsednik je novoj vladi uputio jasne reči opomene, ukazuje Kristof Štrak.
Oglas
Rezultat je bio tesan – Angela Merkel je dobila samo devet glasova više od broja potrebnog za većinu – najmanje 35 poslanika vladajuće koalicije nije htelo da je podrži. No, ona je ipak – u svojoj 63. godini – četvrti put izabrana za nemačku kancelarku.
Jedan tako slab rezultat u Velikoj koaliciji, u koju su Demohrišćani i Socijaldemokrate stupili kao u brak iz računa, ima svoju tradiciju u velikim koalicijama. I 2005. i 2013. godine je na tajnom glasanju iz redova same koalicije nedostajalo osam do deset odsto glasova. No, kancelarska većina je kancelarska većina. Za nju je uvek postojala tesna većina – i ne više od toga.
Posle proteklih šest meseci, rezultat tog izbora je signal. Velika koalicija je nakon svega reč „novo“ ugradila u koalicioni ugovor kao jedan od ključnih pojmova. Mogao se očekivati i neki drugi signal, na primer, zajedništva, ali – nije ga bilo. I to je signal.
Veliki broj izazova
Nemačka ponovo ima kancelarku i potpuno funkcionalnu vladu. To je dobro, jer je već bilo krajnje vreme s obzirom na brojne izazove unutrašnje i spoljne politike. Uzavrela debata o radu narodnih kuhinja i siromaštvu u Nemačkoj pokazuje da postoje novi lomovi u nemačkom društvu, koji nisu isključivo povezani sa pitanjem izbeglica. Na međunarodnom planu, čekaju Evropa i pre svega francuski predsednik Makron. A tu su i trgovinski rat sa SAD, vladajući stil Donalda Trampa, napetosti između Velike Britanije i Rusije – svaka pojedinačna tema je diplomatski izazov.
Izbor kancelarke je tačka na 171 dan političkog rvanja. Taj 171 dan je pokazao: nemački politički sistem je spreman za takve izazove. To je dobar znak. Ali, Nemci bi trebalo da budu malo skromniji pri ocenjivanju političkih procesa u drugim zemljama koje su slične prepreke morale da savladaju u mnogo težim vremenima. Četvrti mandat će za Angelu Merkel biti nova, možda i najvažnija politička proba do sada.
Predsednik – više od puke simbolike
Tokom prepodneva, Merkelova se iz zgrade Rajhstaga dvaput vozila u dvorac Belvi kod nemačkog predsednika Štajnmajera. To je gotovo propisan ritual. Posle izbora se ide kod predsednika na zvanično imenovanje, a onda se polaže zakletva u parlamentu, da bi se potom sa ministrima ponovo išlo predsedniku države. No, to je ovaj put bilo mnogo više od običnog rituala.
Jer, bez odlučne – i neophodne – intervencije ovog predsednika u decembru, Merkelova ne bi ni mogla da postane kancelarka četvrti put. Prvi čovek države je jasno opomenuo vodeće političare najvećih poslaničkih grupa, podsetio ih na njihovu odgovornost. Ostatak je poznat. Vremena u kojima je funkcija predsednika države izgledala kao simbolička, prošla su.
U to se uklapa činjenica da se na dan izbora kancelarke čuo jedan jedini govor - i njega je održao predsednik. „Da bi se povratilo izgubljeno poverenje, neće biti dovoljno samo da staro dobije nov preliv – ova vlada mora da se dokaže na nov i drukčiji način.“ Štajnmajerova iznenađujuće jasna opomena je danas postala naslov nove koalicije.
Čak 171 dan nakon izbora koji su održani 24.9. prošle godine, Nemačka je danas konačno dobila novu vladu. U Bundestagu je tajnim glasanjem po četvrti put izglasana kancelarka Angela Merkel i njen novi kabinet.
Foto: Reuters/F. Bensch
Direktorka orkestra: Merkel IV
Angela Merkel (63, CDU) morala je da čeka više od pet meseci, ali sada je gotovo. Ona će po četvrti put da postane šefica Savezne nemačke vlade. Merkelova danas 14. marta 2018, polaže zakletvu kao savezna kancelarka.
Foto: Getty Images/AFP/T. Schwarz
Uskoro češće na putu: Hajko Mas
Dosadašnji ministar pravosuđa Hajko Mas (51, SPD) sada je ministar spoljnih poslova. Kao ministar pravosuđa Mas je Zakonom o borbi protiv mržnje na internetu izazvao burne rasprave. U Ministarstvu spoljnih poslova popularnost će sigurno da mu poraste. Možda ga SPD tako priprema za svog budućega kancelarskoga kandidata?
Foto: picture-alliance/dpa/K. Nietfeld
Odgovoran za državnu kasu
Olaf Šolc (59, SPD), u vreme dok je još bio kandidat za ministra finansija, nije krio da mu je uzor njegov prethodnik Volfgang Šojble (CDU). Šolc, dosadašnji gradonačelnik Hamburga, želi uravnotežen budžet, bez novih dugova, tako stoji i u Koalicionom ugovoru. Ali to se ne sviđa svima u SPD. Šolc je ujedno i vicekancelar.
Foto: picture-alliance/dpa/C. Sabrowsky
Nova domovina za lidera CSU
Horst Zahofer (68, CSU), od 2008. bavarski premijer, sada je novi ministar unutrašnjih poslova. On je odlučni zagovornik uvođenja gornje granice za doseljavanje migranata, a sada bi trebalo da ima veća ovlaššćenja nego njegov prethodnik Tomas de Mezijer. Ministarstvo će biti nadležno i za teme „domovina“ i „građevina“.
Foto: picture alliance/dpa/M. Balk
Muškarac za sve poslove
U Petera Altmajera (59, CDU) kao ministra u kancelarskom kabinetu, njegova šefica Angela Merkel mogla je da se pouzda u svakom trenutku, pa tako i kod pitanja politike prema izbeglicama. On sada preuzima ministarstvo privrede i energetike, a to je za CDU veoma važno ministarstvo, nakon što je ministarstvo finansija pripalo SPD-u.
Foto: picture-alliance/dpa/B. von Jutrczenka
Zadužen za zaposlene i nezaposlene
Hubertus Hajl (45), bivši generalni sekretar SPD, novi je ministar rada i socijalne politike. To ogromno Ministarstvo ima budžet od preko stotinu milijardi evra, što znači da je to ministarstvo s daleko najvećim izdacima.
Foto: picture-alliance/dpa/B. von Jutrczenka
Mlada i sa nemačkog istoka
Može se uspeti i bez veza u stranačkom vrhu. Franciska Gifaj (39, SPD), dosadašnja načelnica berlinske gradske četvrti Nojkeln, preuzima Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Gifajeva se smatra zagovornicom prava i reda. To ime je stekla u problematičnoj berlinskoj četvrti i navodno je konzervativna.
Foto: picture-alliance/dpa/M. Gambarini
S pokrajinskog na savezni nivo
Svenja Šulce (49, SPD) ima ministarsko iskustvo na pokrajinskom nivou, do 2017. bila je ministarka nauke u Severnoj Rajni Vestfaliji. Nakon što je njena stranka izgubila na pokrajinskim izborima i vlast preuzela koalicija CDU-FDP, Šulceova je postala generalna skretarka stranke , a sada i savezna ministrarka za zaštitu životne saredine.
Foto: BMwF/Ina Fassbender
„Univerzalno oružje“ SPD
Katarina Barli (49, SPD) do sada je bila ministarka za porodicu, a sada preuzima Ministarstvo pravosuđa, koje je do sada vodio njen stranački kolega, budući ministar spoljnih poslova Hajko Mas. Barlijeva se u poslednje vreme naročito zalagala za prava žena.
Foto: picture alliance/dpa/K. Nietfeld
U blizini kancelarke
I Helge Braun (45, CDU) je čovek kojem Angela Merkel veruje – tako kažu u Berlinu. Do sada je bio državni ministar u kancelarkinom uredu, a sada nasleđuje Petera Altmajera kao šef kancelarijata kanclarskog ureda. On bi trebalo da se brine da oko kancelarke sve funkcioniše kako bi trebalo.
Foto: picture-alliance/dpa/M. Kappeler
Ministarstvo odbrane u istim rukama
Ursula fon der Lajen (59, CDU) je u poslednje vreme bila na meti kritika zbog pitanja opremanja i (ne)spremnosti nemačke vojske za neke zadatke. Ona je već ranije bila ministarka za porodicu u vladi kancelarke Merkel, a priča se da bi mogla da bude buduća generalna sekretarka NATO. Ali, bar do smene u Briselu za dve godine, ona bi trebalo da ostane nemačka ministarka odbrane.
Foto: picture-alliance/AP Images/J. Macdougall
Smanjuje prosek starosti, poznaje svoj resor
Julija Klekner (45, CDU) poreklom je sa nemačkog jugozapada, gde se mnogi ljudi bave poljoprivredom. Zamenica predsednice CDU već godinama je u Berlinu i uživa poverenje kancelarke Merkel. Ona sada vodi Ministarstvo poljoprivrede u kojem je već jednom dve godine radila kao parlamentarna državna sekretarka.
Foto: picture-alliance/dpa/G.Fischer
Mlad, kritičan, ambiciozan
Jens Špan (37, CDU) trebalo bi da postane novi ministar zdravlja. On dolazi iz jakog pokrajinskog ogranka CDU (Severna Rajna Vestfalija) i poznat je kao kritičar Angele Merkel. U nekim stranim medijima već su prognozirali da bi on mogao da bude i njen naslednik.
Foto: picture alliance/dpa/M. Kappeler
Zečica iz šešira
Anja Karliček (46, CDU), prema želji Angele Merkel, preuzima Ministarstvo obrazovanja – s time gotovo niko nije računao. Ona je diplomirana ekonomistkinja i u septembru je po drugi put osvojila direktan mandat u svom izbornom okrugu (Štajnfurt III). Od januara 2017. je parlamentarna direktorka poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu.
Foto: imago/M. Popow
Žena za kulturu i medije
Nemačka tradicionalno nema ministra kulture na saveznom nivou – za to se stara državni ministar u kancelarskom uredu. Poverenica Savezne vlade za kulturu i medije je Monika Griters (56, CDU) i ona bi to trebala i da ostane. Vladajuća koalicija želi da podstiče kulturu na nivou čitave Nemačke, a Griters kulturu vidi kao „graditeljku mostova u raznolikom društvu“.
Foto: picture-alliance/dpa/B. von Jutrczenka
Povratnik u Ministarstvo saobraćaja
Andreas Šojer (43, CSU) je kao generalni sekretar svom snagom služio svojoj bavarskoj stranci. Ali on ima iskustva i u saveznoj politici. Do 2013. bio je parlamentarni državni sekretar u Saveznom ministarstvu za saobraćaj, graditeljstvo i razvoj gradova. Od sada on vodi Ministarstvo saobraćaja koje je nadležno i za pitanja digitalnog razvoja.
Foto: picture-alliance/ZUMA Wire/S. Babbar
Gerd Miler ostaje
Nijedan drugi ministar, osim ministra spoljnih poslova, nije tako često na putu kao ministar za razvojnu pomoć. Gerd Miler (62, CSU), dosadašnji ministar za ekonomsku saradnju i razvoj, nastaviće da radi ono što je i do sada. Jedna od njegovih najvažnijih zadataka ostaje borba protiv uzroka bekstva kroz razvojnu pomoć.