Evropska unija poslala je više od sto posmatrača u Honduras, kako bi se obezbedili slobodni i transparentni izbori. Ali njihova misija važi kao propala: sam izborni dan protekao je relativno mirno, ali nedelju dana kasnije još uvek nema zvaničnih rezultata – iako aktuelne brojke izborne komisije ukazuju na tesnu pobedu predsednika Huana Orlanda Hernandeza (nslovna fotografija). Pristalice opozicije predsednika optužuju za lažiranje izbora i izlaze na ulice. Na protestima je bilo brojnih sukoba snaga bezbednosti i demonstranata. Vlada je u petak uveče – najpre na deset dana – proglasila vanredno stanje.

Skepsa više nego opravdana

Ne iznenađuje to da misija posmatrača EU nije bila uspešna – realni problem u Hondurasu jeste to da izborne vlasti rade um korist vlade. Tako je, recimo, u Vrhovnom izbornom sudu jedan predstavnik Nacionalne stranke predsednika Hernandeza, ali ni jedan iz redova opozicije. Takođe i kada se radi o nadzoru i kontroli glasanja i njihovom prebrojavanju u pojedinačnim izbornim jedinicama, vladajuća stranka je znatno više zastupljena od opozicije. Veliko odugovlačenje s prebrojavanjem glasova takođe nije doprinelo jačanju poverenja u institucije. U tom smislu je skepsa opozicije više nego opravdana – i zato što do sada nije sasvim jasno u kojoj meri se manipulisalo na izborima.

Uz sve to, za mnoge građane Hondurasa nova kandidatura predsednika Hernandeza nije legitimna, s obzirom na to da ustav zemlje izričito zabranjuje ponovni izbor. Ali vladajuća stranka i šef države protekle godine su iskoristili kako bi uspostavili kontrolu nad raznim institucijama u zemlji: na važna mesta u vojsci Hernandez je doveo svoje prijatelje i članove njihovih porodica. Vojni budžet drastično je povećan, nezavisne sudije su otpuštene. Samo tako može da se objasni to da je Ustavni sud odobrio novu predsedničku kandidaturu Hernandeza.

Sloboda medija i okupljanja pod Hernandezom su drastično ograničeni – uz pomoć spornih zakona. Predsednik se oštro obračunava s protestima protiv njegove politike. Zbog sve veće vladine kontrole nad državnim institucijama, opozicionom savezu i njegovom predsedničkom kandidatu Salvadoru Nasrali kao jedina mogućnost preostaje prenošenje protesta protiv netransparentnih izbora na ulicu. Od te eskalacije opet profitira vlada: „Njoj je potrebna konfrontacija kako bi mogla da opravda svoju represivnu politiku totalne kontrole“, smatra stručnjak za zaštitu ljudskih prava iz Hondurasa Denis Munjoz.

Uvođenjem vanrednog stanja postignut je nov nivo militarizacije Hondurasa, a van snage stavljena su osnovna građanska prava. Brojni izveštaji lokalnih posmatrača ukazuju na to da je u sukobu demonstranata i bezbednosnih snaga već bilo masovnog kršenja ljudskih prava.

SAD zatvaraju oči

Jedina zemlja koja bi možda mogla da zaustavi političke ambicije predsednika Hernandeza jesu SAD. Bez podrške Vašingtona, u Hondurasu ne mogu da se donose važne odluke. Proteklih godina, predsednik Hernandez stajao je na strani Sjedinjenih Aeričkih Država kada je reč o bezbednosnoj politici za ograničavanje migracije i trgovine drogom ka severu, pa zato SAD očigledno tolerišu demokratske deficite u Hondurasu. I istraživanja njujorških državnih tužilaca, koji ukazuju na to da je i sam predsednik Hernandez pre četiri godine od narko-mafije dobio šestocifrenu pomoć za finansiranje izborne kampanje, nisu odvratile SAD od podrške vlastima Hondurasa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android