DW: Zašto ste se našli među potpisnicima ProGlasa?

Vladica Cvetković: Svima nam je zajednička crta neka vrsta aktivizma, borili smo se makar za svoje mišljenje i javno ga iskazivali. Imamo sažimanje u svesti da ovo nije pristojan život i država, da nam nedostaju smenjivost vlasti, pravda, jednakost. I da takav život nije prihvatljiv, nije dobar, a nije ni nužan – može se promeniti, ako se digne glas.

Čemu baš ovakav angažman?

Ako smo bili spremni da govorimo svako za sebe, hajde da vidimo ima li kvaliteta više ako nešto kažemo zajedno. Nisam hteo ni da proveravam da li o drugim stvarima mi iz ProGlasa mislimo isto jer znam da ne mislimo, niti je to nužno. Ali ideja je da uglas kažemo da se protivimo ovakvom društvu i pozovemo na simboličnu podršku one koji možda misle isto.

I šire od toga – možda neko ne vidi da živi u takvoj državi, pa smo hteli da progleda. Možda neko vidi, ali misli da je prihvatljivo – kažemo da nije. Možda neko misli da je to nužno – ali nije.

Da bi neko „progledao", morate izaći iz kruga istomišljenika. Da li vam to uspeva?

Lično mislim da je veliki uspeh čak i ako izvršimo buđenje u krugu potencijalnih istomišljenika. Postoje ljudi koji nemaju alternativu nego da prihvate ono što Vučić nudi – ljudi zbilja na ivici egzistencije koji su u stupanju uz vlast videli šansu za malo sigurniji život. Pogrešno je njih osuđivati.

Teško je gajiti iluziju da se takvima može prići peticijom ili tribinama po gradovima, iako tamo stvarno viđamo ljude koji nemaju SBB i sve ovo inače ne mogu da čuju. Zamislite, RTS o nama nije imao ni sekund u Dnevniku!

Rekli ste da su inicijatori ProGlasa različitih političkih stavova. Ali, neki kažu da ste maltene podrška jednoj listi, „Srbija protiv nasilja".

Taj efekat može da se postigne, ali to ne znači da smo imali tu nameru. Okupili smo se oko vrednosne kičme, pa ako to odgovara nekoj od političkih opcija – sa tim nemam nikakav problem. Meni niko ne dorađuje moje vrednosne stavove već me pušta da ih govorim. Tako i ja nemam ništa sa tim da li će neko moje stavove politički koristiti.

Iako niko od vas nije rekao da je za ovu ili onu opozicionu listu, jasno je da ste protivnici vlasti.

To je nužno jer govorimo da zemlja godinama liči na Srbiju iz 19. veka, bez podele vlasti, institucija, jednakosti i pravde. Oglasili smo se kroz svoju zabrinutost, a nemoguće je to raditi, a da ne bude usmereno protiv vlasti.

Po snimcima sa tribina ProGlasa, reklo bi se da dolaze mahom stariji ljudi. Vi ste profesor, radite sa studentima… gde je ta omladina?

Ima pokazatelja i istraživanja koja kažu da se studenti nisu pokrenuli, da su u apatiji, okrenuti svojim interesima. To razumem, čak mislim da je to arhetipsko ponašanje. Zna se da su se studenti prvi put po osnivanju Univerziteta u Beogradu pobunili kad im je Ministarstvo zabranilo „čibuk pušiti“.

Studenti nose subverzivnost koja se videla u komunističkom poletu ili onom iz 1968, a ima toga i sada. Ali i dalje su više okrenuti sebi.

Tačno je da na tribine dolaze mahom stariji, to smo svi primetili. Nisam baš pristalica direktnog agresivnog marketinga, mada ProGlas delom i to radi. Lično, mimo direktnog kontakta sa mladima ne mogu ništa više da uradim da se i oni probude. Nadam se da će se kod njih pojaviti zabrinutost pa onda i aktivizam. Više me boli što mladi učestvuju u vlasti, u „Akadamiji mladih lidera SNS“ ili skupštini.

Pošto novinari ne smeju da podržavaju političke proglase, ja sam upisao ime „Pera Kojot" i to je na stranici ProGlasa prihvaćeno. Zašto niste objavili spisak potpisnika kao što ste obećali?

U operativnim stvarima ne učestvujem, možda ponekad dam sugestiju. Idealno bi bilo da smo imali punu kontrolu potpisivanja i da smo objavili listu. Ali, kad smo to najavili, broj potpisa se toliko povećao da je to postalo teško izvodljivo. Imam razumevanja za ljude koji to tehnički rade.

Još neki ljudi u ProGlasu su se bojali što neko može da potpiše deset puta. Ali, onog dana kad smo se okupili u MedijaCentru, nismo znali mnogo o operativnim stvarima. Moj je stav da se nikome ne treba pravdati – lično nikog nisam zvao telefonom da potpiše. Ako neko hoće da nam učini štetu dopisivanjem nekih imena, tu ništa ne mogu. Verujte, imao bih isti utisak da je potpisalo mnogo manje od 160.000 ljudi – računao bih i onda da smo neki efekat postigli.

Glumac i producent Dragan Bjelogrlić, koji je prvi pokretač, kaže da je očekivao napade, ali ne baš ovolike. Da li ste Vi očekivali da ProGlas postane jedna od glavnih tema u kampanji?

ProGlas delom ima vrstu estradizacije – bez jako poznatih ličnosti, ni izbliza ne bismo postigli ovaj efekat. Da je recimo umesto mene potpisao ekonomista Miodrag Zec, bilo bi još više potpisa, njegovi podkasti su jako gledani. Bez prve linije baš poznatih likova, sve ovo bi bilo mnogo teže.

E sad, kao što su doneli popularnost i efekat, ti ljudi su i primili prve napade. Pink se malo vraćao na neke moje stare tekstove o Srebrenici i to je bilo skoro sve prema meni lično.

Ali Vi ste navikli na napade. Poslednjih godina vas zovu „lobistom Rio Tinta" jer mislite da su protesti protiv kompletnog rudarstva populistički. I neki od potpisnika ProGlasa su veliki protivnici rudarstva. To vam ne smeta?

Apsolutno ne, mislim da je to kvalitet ProGlasa. Recimo, bio sam sa gospođom Svetlanom Bojković (ona je podržavala sve ekološke proteste, prim. DW) na tribini, sve je odlično funkcionisalo. Ni sada se ne slažem sa nekim stvarima koje oni govore, ali mi smo za ProGlas vezali i reči kao što su solidarnost i dijalog. Tako da je kvalitet kad se ne slažemo, ali pričamo.

Istina, da kažem neskromno, jesam jedini u ProGlasu kojeg napadaju „obe strane“. Recimo, trebalo je da govorim na jednoj od prvih tribina, onoj u Gornjem Milanovcu, pa su ekološki aktivisti to na neki način sprečili, preteći da će onemogućiti tribinu.

Koji aktivisti?

Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS).

Nije valjda da oni diktiraju ko govori na tribinama ProGlasa?

Ne diktiraju. Moja je lična odluka bila da ne odem na tribinu, iako sam imao podršku od celog ProGlasa.

ProGlas je poziv da se glasa…

…ali samo u redukovanoj formi. U široj formi, na kojoj isto insistiram, to je podizanje glasa u svim oblicima.

Zadržimo se na „redukovanoj" formi. Mislite da će vlast pasti ako dovoljno ljudi glasa 17. decembra?

Ne znam, ali ćemo se složiti da je veća šansa da padne ako više ljudi izađe. U sadašnjim izbornim uslovima, ja kao građanin naprosto ne znam da li većina mojih sunarodnika želi da živi u ovakvom društvu ili ne. Voleo bih da je izlaznost stoprocentna, da budem načisto gde živim.

S tim, čak i da baš svi glasaju, i to bi bilo upitno. Jer su uslovi nemogući, informisanost je loša godinama unazad, da ne pričamo o nivou prosvećenosti. Ali, sigurno se približavamo odgovoru na pitanje da li ovo društvo hoće ovako da živi.

Imate li poverenja u današnju opoziciju da neće raditi sve isto kao vlast?

ProGlas čak i to tretira – gledamo dalje, želimo sistem kontrole svake vlasti. To je iskrena ideja, možda malo naivna, ali iza toga stojim. Nadam se da ćemo to i postići.

Iako znam da su problemi dublji od ove vlasti, manipulativnost je ukorenjena u nama. Svakoj vlasti će poslušnost biti ponuđena. Vidim je kao hobotnicu kojoj se svaki pipak hrani zasebno, i na tacni se nudi svakoj novoj vlasti. Čekamo nekog ko će da je odbije.

*Geolog Vladica Cvetković (1964) je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Povremeno objavljuje tekstove u dnevnom listu Danas.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.