Tokom toplijih godišnjih doba, voda se verovatno sliva niz padine Marsa, ostavljajući iza sebe useke u stenama. Američki naučnici su tamo po prvi put pronašli vodu u tečnom agregatnom stanju.

Planinski usek na krateru Horovic na Marsu, širok je oko pet i dugačak više od stotinu metara. Međutim, voda koja se niz njega sliva nije za piće. U njoj je veoma veliki procenat soli, recimo magnezijum perhlorat.

Slana masa koja u sebi sadrži vodu očigledno je tekla i ovuda, niz krater Garni, i to ne tako davno. Soli snižavaju tačku na kojoj se voda mrzne tako da nje ima u tečnom stanju čak i pri marsovskim temperaturama ispod nula stepeni Celzijusa. Međutim, to se događa samo tokom letnjeg perioda. Tokom zime na Marsu i ta voda se smrzne.

Američki naučnici analizirali su fotografije i podatke dobijene sa Nasine sonde „Mars Reconnaissance Orbiter“. Useci na padinama planina poznati su već neko vreme. Naučnici su sada po prvi put detaljnije proučili te useke specijalnim mernim uređajima i tamo pronašli soli. To nije bilo lako s obzirom na to da su snimci načinjeni sa visine od 300 kilometara!

Naučnici već neko vreme sumnjaju da na Marsu ima vode. Ona je nekada pokrivala veliki deo „Crvene planete“ – tamo je postojao pravi okean. Većina te tečnosti isparila je tokom vremena u svemir.

Za vodom, a samim tim i za tragovima života na Marsu, traga i rover „Kjurioziti“. Tamo gde ima tečne vode, kako se smatra, mora biti i nekih oblika života. Američki istraživači upozoravaju međutim, da je voda na toj planeti previše slana za opstanak onakvih oblika života kakvi su nam poznati sa Zemlje.

Ali, ko zna… Život na Marsu možda izgleda sasvim drugačije nego na Zemlji. Vanzemaljaca kao iz Holivudskih filmova tamo sigurno nema, ali mikroba koji podnose veoma velike količine soli ima i na Zemlji, pa zašto ih onda ne bi bilo i na Marsu? A ako ih ima, onda bi to bila prava naučna senzacija.