DW: Prema poslednjim vestima, veliki vojni konvoj ruskih snaga severno od Kijeva je zauzeo borbene položaje i počeo napad. Šta se može očekivati?

Volfgang Rihter: S tom kolonom sa severa bitka za Kijev ulazi u odlučujuću fazu. Mora se pretpostaviti da komanda glasi da se zauzme grad. Ako to nije slučaj, onda je cilj da se Kijev opkoli, a to bi bio dugoročan poduhvat. Prodor u grad bi najkrvaviji scenario koji možete zamisliti. Jer tada će doći do borbe od kuće do kuće, ulice do ulice. A to će se užasno završiti za obe strane.

DW: Kako javljaju mediji, nedavno su napadnuti i ukrajinski gradovi Ivano-Frankovsk i Dnjepropetrovsk. Želi li Rusija da proširi borbe po čitavoj Ukrajini?

Rihter: Dnjepropetrovsk leži na istoku Ukrajine na samoj obali Dnjepra. Leži otprilike na sredini između ruskih snaga koji prodiru sa severa na jug i snaga koje s Krima kreću na Marijupolj, ali i preko Zaporožja. Ako tim snagama sa severa i juga uspe da se povežu u Dnjepropetrovsku, onda bi sve ukrajinske snage prema Donbasu bile odsečene. To je jedan scenario.

Drugi su vazdušni napadi na Ivano-Frankovsk. Tu se radi o napadima na tamošnje aerodrome. Izgleda da Rusija već sad reaguje na rasprave da li da se avioni država NATO prebace u Ukrajinu. Izgleda da Rusi preventivno bombarduju aerodrome kako bi otežali mogućnosti za snabdevanje i logistiku.

DW: Mislite da će Ukrajini biti ustupljeni ti Migovi 29 iz Poljske o kojima se toliko raspravlja?

Rihter: Politički je sve jasno: NATO je jasno stavio do znanja da ne želi da bude strana u ratnom sukobu. Avioni koji kreću s područja NATO i napadaju ciljeve u Ukrajini se moraju smatrati snagama neke članice NATO. Poljska očito ne želi da se upusti u taj rizik i zato želi da te avione prepustiti američkoj bazi u nemačkom Ramštajnu.

Tu se naravno postavljaju i vojna pitanja: Rusija ima stotine aviona i naravno odgovarajući broj raketa i bombi. Utoliko bi i s tim Migovima bilo pitanje da li donose neki preokret. Osim toga, da li još uvek postoji infrastruktura da se avioni održavaju? Ima li još aerodroma? Postoji li logistika? Napadnuta su i skladišta goriva. Takav avion nije običan automobil: nakon svakog leta on mora da se održava. Sve to u vojnom smislu nije jasno, tako da imam utisak da ta rasprava u javnosti služi tek da pokaže da mi pokušavamo da nešto uradimo.

DW: Kako će ići dalje?

Rihter: Na čitavom prostoru zapadne Ukrajine, s izuzetkom vazdušnih napada, ne vidimo nikakve operacije ruskih kopnenih snaga. Ako sad u borbu uđe i drugi talas ruskih jedinica i ako se možda još uplete u gradske borbe, onda je ova vojna operacija zapravo propala.

Jer onda postoji dve mogućnosti: ili će biti veća spremnost na kompromise – postoji naznaka na obe strane da se približavaju stavovi i više nemaju maksimalne zahteve. Ili će Rusija još jednom i s maksimalnom eskalacijom postići nešto što je ljudski užasno, a strateški potpuno besmisleno. Jer Ukrajina se ne može okupirati. To saznanje polako dopire i do Moskve.

DW: Kakve su moguće strategije okončanja ovog rata?

Rihter: Iz Moskve se jasno čuje da ne traže smenu vlasti u Ukrajini. Čuje se i da ne misle na predsednika Zelenskog kad govore o „fašističkim elementima“ u Ukrajini. Ali Rusija još tvrdi da bi Zelenski mogao da „bude pod uticajem“ fašističkih grupa.

Drugo, Moskva kaže da ne planira trajnu okupaciju Ukrajine. A Ukrajina treba da ostane suverena država. O tome se mora razgovarati, šta znači suverenitet? Jer, očito se traži da ne postane članica NATO. Zelenski je pak rekao da može i bez članstva u NATO, da je njegovo težište na članstvu u Evropskoj uniji. Rekao je i da može zamisliti kompromis za područje Donbasa. Kakav bi on mogao biti, to se može tek pretpostavljati.

Ostaju još ključna pitanja: što znači suverenost Ukrajine? Čak i pod uslovom da ne postane članica NATO. Da li su slobodni da pristupe Evropskoj uniji? Da li su slobodni da se okrenu Zapadu i tako usmere politiku? Šta znači demilitarizacija? Naravno da to ne sme značiti nesposobnost za sopstvenu odbranu. To bi bilo potpuno neprihvatljivo.

Mislim da sve strane sad moraju progutati gorku pilulu jer moraju odustati od maksimalnih zahteva. Vojna situacija će ih prisiliti na to.

*Volfgang Rihter je bio pukovnik u nemačkom Bundesveru. Poslednjih godina je stručnjak za bezbednost berlinske Fondacije za nauku i politiku.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.