Početkom sedmice je nemačku javnost šokirao odgovor Ministarstva odbrane na poslanički upit Zelenih. A u odgovoru je stajalo da je od 2008. do 2017. oko 200 vojnika Bundesvera kategorizovano kao „desni ekstremisti“.

Brojku od skoro dvadeset slučajeva godišnje je Irene Mihalić, poslanica Zelenih, nazvala „zabrinjavajućom razmerom“. Štaviše, ona je primetila i razliku u odnosu na brojke koje je naveo predsednik Vojne kontraobaveštajne službe (MAD) Kristof Gram tokom jednog saslušanja pred parlamentarnim odborom za obaveštajne službe početkom oktobra: prema njegovim navodima je broj desnih ekstremista u Bundesveru upola manji.

Da li je time trebalo prikriti veći broj desnih ekstremista u Bundesveru? Pojašnjenje DW dobija od jednog stručnjaka za bezbednost koji sarađuje sa MAD-om. On kaže da Gram nije uzeo u obzir čitavo razdoblje od 2008. godine već samo razvoj od 2012. Te godine je prestalo da važi obavezno služenje vojnog roka.

Opasnosti i istrage

„Vojnici Bundesvera koji dolaze iz desnoekstremističkih krugova su tempirane bombe“, kaže poslanica Levice Ula Jepke za DW. Ona traži da se takvi vojnici udaljavaju iz službe ili sa obuke. „Često prođu meseci dok se jedan slučaj ne istraži.“

MAD sve aktivne vojnike proverava po pitanju desnoekstremnih pozicija. Od avgusta u te svrhe deluje jedna radna grupa zajedno sa Službom za zaštitu ustavnog poretka koja rezerviste drži na oku. Bilo da se radi o nacističkom salutiranju, uzvicima „Zig hajl“, ispisivanju kukastih krstova ili blizini i vezama s desnoekstremnim grupacijama – sve to se strogo istražuje.

Za to sada postoji i više ovlašćenja. Od 1. jula je na snazi Zakon o proveravanju vojnika tokom postavljanja na funkciju. Prema tom zakonu se proveravaju sve osobe koje su se prijavile za Bundesver te se pri tom smeju koristiti sva saznanja koje je skupila policija pokrajine iz koje dolaze te osobe i ona na nivou Nemačke, ali i informacije Službe za zaštitu ustavnog poretka.

Potrebno još „čišćenja“

Tako su informacije o desnim ekstremistima su postale češće, poručuje se iz krugova vojnih stručnjaka za bezbednost. No, istovremeno se ističe da se naravno moraju detaljno ispitati i diferencirati pozadina i delovanja u svakom pojedinom slučaju pre nego što se povuku disciplinske i krivično-pravne mere.

MAD trenutno proverava 391 slučaj. Poslanica Uli Jelpke, međutim, smatra da u Bundesveru još uvek postoje strukture koje se ne suprotstavljaju u dovoljnoj meri desnom ekstremizmu. „Dok god se pronalaze predmeti iz vremena Vermahta u prostorijama Bundesvera ili kasarne nose ime oficira Vermahta koji su činili ratne zločine, dotle još nije zaista sređeno“, ističe Jelpke.

Mogućnost oštrih krivičnih mera protiv desnih ekstremista Bundesver svakako ima – u tome se u razgovorima za DW slažu poslanici Ula Jelpke i Uli Greč (SPD). Taj socijaldemokrata je bio član u parlamentarnom anketnom odboru za obaveštajne službe poput MAD-a. O saznanjima i informacijama do kojih je došao taj odbor Greč ne sme da govori. Međutim, on hvali ono što je u parlamentu javno stvoreno: efikasniji zakoni za bolju razmenu informacija između bezbednosnih službi i Bundesvera. To je već dalo rezultate, kaže on.

Otpuštanje iz službe

Jedan portparol Ministarstva odbrane je u međuvremenu objavio da je Bundesver od 2012. otpustio 18 osoba zbog dokazanog desnog ekstremizma. Poverenik parlamenta za pitanja Bundesvera Hans-Peter Bartels, međutim, upozorava da se ne bi trebalo sve pripadnike nemačke vojske generalno sumnjičiti. U jednom intervjuu za nedeljnik Parlament on tvrdi da u redovima vojske udeo desnih radikala nije viši nego inače u populaciji.

Uli Greč se u razgovoru za DW slaže s tom procenom. Ali ujedno dodaje da se i dalje treba pažljivo pristupiti toj temi i da se ona ne sme izbegavati.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android