Sudeći prema zvaničnim kontaktima, i saradnji koja postoji na terenu, Srbija i NATO imaju dobru institucionalnu saradnju. Stručnjaci za bezbednosne integracije međutim upozoravaju da je to saradnja koja se odvija na nivou vojske i Ministarstva odbrane. Politička elita izbegava da se bavi ozbiljnim strateškim pitanjima, kakvo je članstvo u NATO, kaže za Dojče vele Daniel Šunter, direktor Evroatlantske inicijative, i stoga Srbija ima specifičan odnos prema toj organizaciji:

„Tako da je to jedna čudna, paradoksalna situacija. S jedne strane ta saradnja postoji, ona je sve intenzivnija, i u samoj vojsci većinska orijentacija profesionalnih pripadnika vojske jeste da Srbija treba da uđe u NATO, iz profesionalnih razloga. Ali, s druge strane ostatak javnosti, koji i dalje to više doživljava sa jednog emotivnog a ne faktografskog stanovišta, na to gleda drugačije.“

Odloženo učlanjenje

Vlasti u Srbiji su nasledile lošu tradiciju da se o ključnim spoljnopolitičkim prioritetima razgovara samo u iznuđenim okolnostima, primećuje naš sagovornik. Javnost je stoga sada iznenađena članstvom Albanije i Hrvatske u NATO, i postavlja pitanje a gde je tu Srbija:

„I to dovodi Srbiju u situaciju da opet na neki način zaostaje za državama u regionu, i da kaska za drugim državama, i to u budućnosti može da predstavlja potencijalni problem za samu Srbiju. Zato što na neki način neće biti ravnopravna sa drugim državama u regionu, koje će kroz NATO moći punopravno da odlučuju o važnim bezbednosnim pitanjima u regionu.“

Strategija nacionalne bezbednosti iz 2006. godine govori o članstvu u NATO. Nakon brojnih izjava političara, koji govore da Srbija neće ni podnositi kandidaturu, postavlja se pitanje da li se odustalo od članstva u NATO. Daniel Šunter smatra da se to pitanje samo odlaže na neodređeni rok:

„Mislim da je danas, sada u ovom trenutku, pričati o članstvu u NATO preuranjeno, ali je takođe štetno govoriti o tome da Srbija može da bira neki treći put. Mi smo videli kako je izgledao treći put Srbije devedesetih godina, i koliko je to veliku štetu nanelo ovoj državi.“

Analize pokazuju da vojna neutralnost košta više od članstva u NATO. Vojno neutralne zemlje, poput Austrije, Švajcarske ili Švedske, više troše na sistem odbrane od zemalja punopravnih članica NATO-a.

Autor: Ivica Petrović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković