Retko ko u Vojvodini bavi traženjem odgovora na pitanje koliko je ona interetnička, interkulturalna, interkonfesionalna i interjezična pokrajina? Drugim rečima, koliko različite nacije, kulture, konfesije i jezici uopšte međusobno komuniciraju? Da li je vojvođanska tolerancija mit ili stvarnost? Koliko su etnički sukobi na prostoru bivše SFRJ naškodili komunikaciji kultura i nacija u samoj Vojvodini?

Nedostatak komunikacije

Žužana Serenčeš, medijska analitičarka smatra da na formalnom nivou postoji razumevanje i uvažavanje prema nečemu što je manjinska grupa. „Međutim nedostaje suštinsko poznavanje i suštinska prisutnost problema različitih manjinskih grupa. Kao što nedostaje i uzajamna komunikacija. Nema onoga što se zove strujanje između različitih grupa, komunikacija, razmena ideja, problema i mišljenja“, kaže Žužana Serenčeš.

Ona navodi primer Radiotelevizije Vojvodine, koja nominalno emituje program na čak deset jezika, ali su, prema njenim rečima, ti programi potpuno getozirani u različite redakcije i programe različitih etničkih zajednica, koji baš nikakvog dodira nemaju, dakle nemaju komunikacije.

Druže se sa „svojima“

Dalibor Stupar autor je dokumentarnog filma „Život pored“, koji je snimljen u okviru većeg projekta više nevladinih organizacija i nezavisnih televizijskih produkcija pod nazivom „Dijalozi vojvođanskih kultura“. Stupar je rođen u Temerinu, koji je poslednjih godina u javnosti ostao poznat po međuetničkim incidentima, a i sam film govori o Temerinu.

„Kada smo mi bili mali, nije se ni gledalo na naciju. A sada kada odlazim kod roditelja i kod brata vidim da baš i nije tako. Vidim da su ljudi više podeljeni, u smislu da gledaju svoja posla, druže se sa ’svojima’“, priča Stupar.

Stariji su tolerantniji od mladih!

Utisak Dalibora Stupara o rodnom Temerinu je naizgled paradoksalan: stariji stanovnici su zapravo mnogo tolerantniji od mlađih, kada je nacionalna pripadnost u pitanju. „Tako da nisam siguran da će ta smena generacija doneti nešto dobro“, kaže Stupar.

U okviru projekta „Dijalozi vojvođanskih kultura“, koji je podržala Evropska unija, snimljeno je pet dokumentarnih filmova, napisano devet novinskih članaka a urađene su i dve studije slučaja. Time je načeto pitanje koliko ljudi danas u Vojvodini žive jedni s drugima, a koliko, zapravo, jedni pored drugih?

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković