Od izbijanja izbegličke krize nemačka kancelarka Angela Merkel mnogo govori o zajedničkim vrednostima. Potrebno je braniti evropske, odnosno vrednosti hrišćanstva. Pri tom, ona je imala na umu to da bi izbeglice trebalo prihvatiti. S tim moralnim imperativom ona je pre godinu dana u Nemačkoj pokrenula politiku „otvorenih vrata". I više puta je naglasila da ne postoji gornja granica broja izbeglica koje mogu da se prihvate.
Nakon nedavnih izbora u gradu-pokrajini Berlinu, ona je, doduše, govorila o greškama, priznala da je država izgubila kontrolu, a svoju više puta spominjanu izjavu („Uspećemo!") ocenila kao praznu formulaciju. Istovremeno, stiče se utisak da ona to čini više iz taktičkih razloga – odnosno kako bi se ponovo uspostavila jedinstvo demohrišćanske unije (CDU i CSU) i kako bi otvorila sebi mogućnost za još jednu kandidaturu za funkciju kancelarke. Angela Merkel svoju politiku prema migrantima nije opozvala.
Javno i privatno
Bezgranično prihvatanje ljudi iz drugih kultura, među kojima su mnogi sa slabim obrazovanjem, ne može biti u interesu jedne visokorazvijene države. Ali upravo to je Angela Merkel dugo očekivala od Nemačke – zbog zajedničkih vrednosti. Argumenti političara i predstavnika privrede da bi pridošlice mogle dobro da dođu privredi i da mogu da umanje navodne velike potrebe za stručnom radnom snagom, brzo su pali u vodu. U stvari, takva pomoć sa strane, kancelarki nije ni bila potrebna. Prilikom izbora između interesa i zajedničkih vrednosti, ona se u ovom slučaju odlučila za vrednosti. Njeno držanje ima koren u protestantizmu: ona je išla do samopožrtvovanja – koje se nekome možda neće dopasti, ali koje se smatra moralnom zapovešću.
U privatnom životu, to bi moglo da bude časno, ali – može li jedna šefica vlade to da traži od celog naroda? Šta više, može li u tu svrhu da „upregne" celu Evropsku uniju?
Sve dok se interesi i zajedničke vrednosti poklapaju, to i nije neki problem. Teškoće počinju onda kada to nije slučaj – a to se dešava sada. Drugim rečima: tako to trenutno osećaju mnogi Nemci. Većina njih u međuvremenu odbacuje političku liniju kancelarke, a da ne govorimo o ostatku Evrope.
Ne misli svako da bi interese trebalo žrtvovati zbog vrednosti. Postavlja se i pitanje: koje vrednosti? Sigurno je da je pomoć ljudima univerzalna vrednost svakog društva. Ali u mnogim državama takođe važi i pravilo da je vrednost i očuvanje sopstvene kulture i, barem u nekoj meri, homogenosti sopstvenog naroda. Tako Japan praktično nije ni primio izbeglice iz Sirije, ali je donirao mnogo novca za njihovo zbrinjavanje u susednim zemljama. Japanci bi rekli: Mi smo tako zastupili i sopstvene vrednosti i sopstvene interese.
Neuračunljivi Nemci
Delovanje Angele Merkel ima i diplomatsku dimenziju. Kancelarka je zapala u izolaciju, i to ne samo u Evropi. Druge nacije više nisu sigurne u postupke Nemačke. Interesi su ostali isti. Onaj ko kao država sledi sopstvene interese, možda jeste neugodan sagovornik, ali se njegovi potezi mogu predvideti.
Sada se pojavila kancelarka koja je u stvari bila poznata kao primer razboritosti, a koja je iznenada sve interese podredila sosptvenom viđenju zajedničkih vrednosti. To je ista ona kancelarka koja je kao fizičarka bila uverena u ispravnost korišćenja atomske energije, da bi nakon katastrofe u Fukušimi potpuno promenila stav, iako Nemačkoj ni u kom slučaju ne preti cunami. U Francuskoj se nakon toga uvrežio izraz „incertitudes allemandes" – nemačke nedoumice.
Iznenadne promene mišljenja i neproračunatost – te stvari stranci ne vole da vide kod moćnih Nemaca. Nemce bije glas da idu od jednog ekstrema ka drugom. Kancelarka Merkel sada je govorila o greškama u izbegličkoj politici. Basam Tibi, politikolog koji je pre nekoliko decenija iz Sirije stigao u Nemačku, pre mesec dana je u jednom intervjuu za DW rekao da bi Nemci, kada se spomene tema migracija, mogli da, nakon kulture bezgranične dobrodošlice, zauzmu ekstremno suprotan stav. Ostaje nada da do toga neće doći.