1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Vrednosti i interesi

25. septembar 2016.

Šta se dešava kada dođe do razlaza između zajedničkih vrednosti i interesa neke države? Kristof Haselbah pozabavio se tim pitanjem posmatrajući proces migracije.

Foto: Fotolia/styf

Od izbijanja izbegličke krize nemačka kancelarka Angela Merkel mnogo govori o zajedničkim vrednostima. Potrebno je braniti evropske, odnosno vrednosti hrišćanstva. Pri tom, ona je imala na umu to da bi izbeglice trebalo prihvatiti. S tim moralnim imperativom ona je pre godinu dana u Nemačkoj pokrenula politiku „otvorenih vrata". I više puta je naglasila da ne postoji gornja granica broja izbeglica koje mogu da se prihvate.

Nakon nedavnih izbora u gradu-pokrajini Berlinu, ona je, doduše, govorila o greškama, priznala da je država izgubila kontrolu, a svoju više puta spominjanu izjavu („Uspećemo!") ocenila kao praznu formulaciju. Istovremeno, stiče se utisak da ona to čini više iz taktičkih razloga – odnosno kako bi se ponovo uspostavila jedinstvo demohrišćanske unije (CDU i CSU) i kako bi otvorila sebi mogućnost za još jednu kandidaturu za funkciju kancelarke. Angela Merkel svoju politiku prema migrantima nije opozvala.

Kristof Haselbah, DW

Javno i privatno

Bezgranično prihvatanje ljudi iz drugih kultura, među kojima su mnogi sa slabim obrazovanjem, ne može biti u interesu jedne visokorazvijene države. Ali upravo to je Angela Merkel dugo očekivala od Nemačke – zbog zajedničkih vrednosti. Argumenti političara i predstavnika privrede da bi pridošlice mogle dobro da dođu privredi i da mogu da umanje navodne velike potrebe za stručnom radnom snagom, brzo su pali u vodu. U stvari, takva pomoć sa strane, kancelarki nije ni bila potrebna. Prilikom izbora između interesa i zajedničkih vrednosti, ona se u ovom slučaju odlučila za vrednosti. Njeno držanje ima koren u protestantizmu: ona je išla do samopožrtvovanja – koje se nekome možda neće dopasti, ali koje se smatra moralnom zapovešću.

U privatnom životu, to bi moglo da bude časno, ali – može li jedna šefica vlade to da traži od celog naroda? Šta više, može li u tu svrhu da „upregne" celu Evropsku uniju?

Sve dok se interesi i zajedničke vrednosti poklapaju, to i nije neki problem. Teškoće počinju onda kada to nije slučaj – a to se dešava sada. Drugim rečima: tako to trenutno osećaju mnogi Nemci. Većina njih u međuvremenu odbacuje političku liniju kancelarke, a da ne govorimo o ostatku Evrope.

Ne misli svako da bi interese trebalo žrtvovati zbog vrednosti. Postavlja se i pitanje: koje vrednosti? Sigurno je da je pomoć ljudima univerzalna vrednost svakog društva. Ali u mnogim državama takođe važi i pravilo da je vrednost i očuvanje sopstvene kulture i, barem u nekoj meri, homogenosti sopstvenog naroda. Tako Japan praktično nije ni primio izbeglice iz Sirije, ali je donirao mnogo novca za njihovo zbrinjavanje u susednim zemljama. Japanci bi rekli: Mi smo tako zastupili i sopstvene vrednosti i sopstvene interese.

Neuračunljivi Nemci

Delovanje Angele Merkel ima i diplomatsku dimenziju. Kancelarka je zapala u izolaciju, i to ne samo u Evropi. Druge nacije više nisu sigurne u postupke Nemačke. Interesi su ostali isti. Onaj ko kao država sledi sopstvene interese, možda jeste neugodan sagovornik, ali se njegovi potezi mogu predvideti.

Sada se pojavila kancelarka koja je u stvari bila poznata kao primer razboritosti, a koja je iznenada sve interese podredila sosptvenom viđenju zajedničkih vrednosti. To je ista ona kancelarka koja je kao fizičarka bila uverena u ispravnost korišćenja atomske energije, da bi nakon katastrofe u Fukušimi potpuno promenila stav, iako Nemačkoj ni u kom slučaju ne preti cunami. U Francuskoj se nakon toga uvrežio izraz „incertitudes allemandes" – nemačke nedoumice.

Iznenadne promene mišljenja i neproračunatost – te stvari stranci ne vole da vide kod moćnih Nemaca. Nemce bije glas da idu od jednog ekstrema ka drugom. Kancelarka Merkel sada je govorila o greškama u izbegličkoj politici. Basam Tibi, politikolog koji je pre nekoliko decenija iz Sirije stigao u Nemačku, pre mesec dana je u jednom intervjuu za DW rekao da bi Nemci, kada se spomene tema migracija, mogli da, nakon kulture bezgranične dobrodošlice, zauzmu ekstremno suprotan stav. Ostaje nada da do toga neće doći.

 

Kristof Haselbah Autor, dopisnik iz inostranstva i komentator međunarodne politike
Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi