Jednog hladnog decembarskog dana, avion iz Birmingema sleće u Split. Planirano je da se svetske zvezde u opkoljeno Sarajevo prebace helikopterom UN, održe koncert i napuste grad. Ali, nije sve išlo po planu. Prošlo je osam, devet sati… Dovoljno vremena da se shvati kuda su se uputili. „Saradnik Kraljevskih vazdušnih snaga (Royal Air Forces) pokazao nam je kartu Bosne i Hercegovine i objasnio šta se tamo stvarno dešava. Razmere rata bile su nezamislive“, seća se Brus Dikinson, pevač legendarnog hevi-metal benda „Ajron mejden“, koji je tada bio na solo-turneji. Da li da se vrati? Ni u kom slučaju. Ali, kako će dalje?

- pročitajte još: Sećanje na život u opkoljenom gradu

Nekoliko žutih kamiona sa nacrtanom Pticom trkačicom, likom iz crtanog filma, parkiralo se ispred aerodroma. Bili su to kamioni humanitarne organizacije „Serious Road Trip“. A muzičari su mogli da, kroz ratom zahvaćeno područje, u Sarajevo putuju na karoseriji kamiona, bez pancirnih prsluka i šlemova. „Mogli smo da pišamo samo nasred ulice, nikako pored puta, jer sve je bilo minirano“, seća se basista Kris Dejl. Nakon višečasovne vožnje stigli su u Sarajevo. Decembar je 1994. Rat.

Hevi-metal: ritam jedne generacije

„Muzika je za mene u ratu predstavljala spas, bekstvo od realnosti, nadu. Svi smo sanjali da ćemo jednog dana praviti sopstvenu muziku i postati poznati. Muzika nam je dala hrabrost. Mi smo za vreme bombardovanja svirali svoje pesme u podrumu“, priča Mirza Ćorić za DW. Gitara i danas, isto kao i nekad, daje ritam njegovom životu. Ali, tada ju je retko koristio. „Zamisli da imaš električnu gitaru i jedino što želiš je da sviraš – a nema struje. Ali, kada bismo povremeno imali struju onda sam svirao sve vreme.“

O Mirzi Ćoriću i drugim ljubiteljima muzike u Sarajevu, Tarik Hodžić, bosanskohercegovački režiser, snimio je dokumentarni film koji se od 17. aprila prikazuje u nemačkim bioskopima – „Scream for me, Sarajevo“.

„Bez obzira na medijsku blokadu u ratu, pojedine radio stanice, kao na primer Radio ZID, uz ogromne napore uspevale su da nabave aktuelnu muziku. Fanovi su koristili dva sata dnevno, kada bi došla električna energija, kako bi na VHS-kasete snimili poznatu emisiju MTV „Headbangers ball“. Koristili su se i svi humanitarni putevi kako bi se došlo do CD-ova, kaseta i novih albuma. Onda bi se prosleđivali dalje, presnimavali, slušali“, kaže Hodžić.

Koncert koji daje snagu

Osamnaest časova, Brus Dikinson iz „Ajron mejdena“ u Bosanskom kulturnom centru – to je stajalo na nekoliko plakata koji su odštampani uoči koncerta. Mali broj ljudi je znao za to. Koncert nije bio najavljen na radiju, jer je to bilo suviše opasno. Neprijatelj je mogao da sazna. „Jedna granata, jedan snajperista – i sve je moglo da propadne“, seća se u filmu Martin Moris, tadašnji saradnik UN u Sarajevu i inicijator koncerta. Bilo je veoma opasno, a rizik ogroman. Ali, svi su bili odlučni da se koncert održi. Uprkos neizvesnosti. „Niko od nas tada nije zaista verovao da će on svirati u Sarajevu. Kako bi najveća zvezda hevi-metala mogla da dođe u ovaj pakao“, kaže Mirza Ćorić. Ali – došla je.

- pročitajte još: Dan kad su počele da padaju granate

Mala scena, Brus Dikinson oduševljava publiku, svi se raduju, pevaju, piju, smeju... Neko uključuje i isključuje jedini reflektor kako bi se stvorio utisak kao na normalnim koncertima. Četiri sata mira. Četiri sata bez granata. Četiri sata čiste sreće – i struje. „Ta noć je bila kao san“, seća se Mirza Ćorić. Taj koncert je tada dao mnogo snage najvećem delu onih koji su potom nastavili da se bave muzikom. Ćorićev bend je čak u ratu snimio i jedan album.

„Za taj koncert je do danas znalo samo nekoliko stotina ljudi – oni koji su bili u publici i njihovi najbliži prijatelji“, kaže Tarik Hodžić. Originalni snimak koncerta je, nakon duge potrage, saradnik UN Martin Moris pronašao na svom tavanu. I tako je rođena ideja za film. „Scream for me, Sarajevo“ s jedne strane pokazuje svu brutalnost rata, a s druge normalan život, otpor i nadu.

Teški uslovi za umetnike

Nemaju svi reditelji u Bosni i Hercegovini toliko sreće kao ja, kaže Tarik Hodžić. Uslovi rada za kreativan posao su gotovo nemogući. „’Scream for me, Sarajevo’ je prvi film koji sam radio pod profesionalnim uslovima. Mnoge moje kolege imaju dobre ideje koje na kraju završe u fioci. Živimo u komplikovanoj zemlji sa mnogo problema. U Federaciji BiH postoji fond za podsticaj, ali je on svake godine sve manji i manji. S tim novcem ne može da se finansira ni jedan film, a svi se prijave“, objašnjava Tarik Hodžić.

- pročitajte još: Pod opsadom i pod reflektorima

Ali on i producent Andan Ćuhara su, uz podršku iz inostranstva, uspeli da snime svoj film. San se ispunio – takođe i zbog toga što je tokom snimanja mogao da upozna i svog muzičkog idola – Brusa Dikinsona.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android