Srpske vlasti najavljuju donošenje deklaracije o političkoj nezavisnosti i vojnoj neutralnosti, ali za sada je malo toga poznato o sadržini. Sintagma je tako široko postavljena da je svako tumači na svoj način – od toga da predstavlja ustupak Rusiji pa do mišljenja da znači odustajanje od evropskih integracija.

Neku vrstu pojašnjenja ponudio je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Martinović. Po njegovim rečima, predlog Aleksandra Vučića „znači da se Srbija vraća svojoj tradicionalnoj politici, koju su vodili Ilija Garašanin, Jovan Ristić, Nikola Pašić, Milovan Milovanović. To je politika Balkan balkanskim narodima, da sednemo i dogovorimo se, prestanemo jedni drugima da radimo o glavi i radimo u interesu naših država“. 

Martinović ističe da „to ne znači da Srbija odustaje od EU, to znači da mi ne želimo da budemo pre svega deo bilo kog vojnog saveza bez obzira na to da li on dolazi sa Zapada ili sa Istoka“.

Nezatvoreni politički projekat

Istoričar i predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić podseća da je pre nekoliko godina lansirana ideja o srpskom nacionalnom programu:

„To je mnogo gorljivije podsticala vlast u Republici Srpskoj. Međutim, vrlo brzo se pokazalo da je to prazna priča. Ta priča o nacionalnom programu se pretvorila u Deklaraciju o jeziku, koja na kraju nije ni doneta“, kaže Antić za DW.

On smatra da je ideja o političkoj nezavisnosti „očito nešto za šta postoji publika koja to očekuje od Vučića i SNS. To je pokušaj Vučića da zadovolji čaršiju na četrdeset strana: da je za Evropu, za dogovor, za Veliku Srbiju, za Veliku Jugoslaviju, i da je kao Tito, Garašanin i Pašić“, kaže Antić.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora u Srbiji, lansiranje priče o „političkoj nezavisnosti“ vidi kao pokušaj vlasti da izađe iz situacije nastale nakon afera Krušik i ruski špijun, kao i analize Pentagona da je SNS doprinela jačanju ruskog uticaja u Srbiji.

Pozivanje na Garašanina, Pašića i „tradicionalne politike“, kaže Biserko za DW, samo je nastavak „državnog projekta koji je doveo do svega što se desilo devedesetih godina“.

„Samo članstvo u EU bi značilo kraj tog projekta, koji na neki način još uvek živi, posebno u krugovima koji insistiraju na negativnom odnosu prema Bosni i Hercegovini, prema Crnoj Gori kao drugoj srpskoj državi i podeli Kosova“, dodaje naša sagovornica.

Pogrešan politički ideal?

„Ti projekti Pašića i Garašina su imali u vidu, između ostalog, ujedinjenje svih Srba na Balkanu. To znači veliki državni projekat koji se pokazao pogubnim za druge narode, ali i za srpski narod. To je politika osuđena na poraz, ali još uvek neke strukture insistiraju na tom projektu“, priča dalje Sonja Biserko.

Čedomir Antić pojašnjava da parole koje iznose čelnici SNS o povratku Srbije na tradicionalnu politiku Garašanina i Pašića predstavljaju „samo nešto što njima dobro zvuči“.

„Najpre, Garašanin i Pašić su imali potpuno suprotne stavove o spoljnoj politici. Milovan Milovanović i Pašić su bili u istoj stranci, ali su se više nadopunjavali nego što su bili na istoj strani. I na kraju, kada govorimo o Garašaninu, on je pisao program za Srbiju koja nije bila politički nezavisna – ona je to tek trebalo da postane“, skreće pažnju Antić.

„Te nekadašnje politike jesu bile moderne – neke su bile uspešne a neke nisu – ali mi ovde imamo problem što se Srpska napredna stranka ne drži ni svog programa, a kamoli Garašanina“, upozorava Antić.

EU i politička nezavisnost

Sonja Biserko primećuje da je teško razumeti kako se mogu pomiriti članstvo u Evropskoj uniji i politička nezavisnost:

„Pitanje suvereniteta na kojem insistiraju sve novostvorene države je uvek upitno. Srbija, mala i nerazvijena zemlja, toliko zavisna od drugih zemalja, ne može da opstane na taj način. Mislim da je Evropska unija šansa za Srbiju da se prikloni civilizacijskom okviru koji garantuje pravnu državu, poštovanje ljudskih prava i ekonomski napredak koji bi doprineo daljem procesu demokratizacije“, kaže Biserko.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji smatra da iza lansiranja sintagme politička nezavisnost stoji potreba da se „sakrije da je Srbija talac Rusije zbog podrške oko Kosova“.

„EU se sve više doživljava kao bankomat, a sa Srbija strateški i politički sve više zavisi od Rusije. Tu se igra na emocionalni momenat u kojem su Rusi naši najveći prijatelji. Stvorena je konfuzija koja smanjuje podršku EU“, kaže Biserko.

Naša sagovornica zaključuje da će se tema „političke nezavisnosti spinovati u narednom periodu“ kao i da će biti tema kampanje pred izbore na proleće.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android