Premijer Aleksandar Vučić želi da se na predsedničkim izborima vine do političkih zvezda. On u svojoj zemlji već odlučuje o svemu: vodi daleko najvažniju stranku SNS, u parlamentu ima većinu, koordinira obaveštajnim agencijama, a svoje ministre, često i u javnosti, tretira kao đačiće. Isto tako, svi glavni mediji su ili u državnom vlasništvu, ili su nadzorniku Vučiću više nego na usluzi. On tu svoju dominaciju svakodnevno koristi za samopromociju, ali i da ukori svoje protivnike.

Po uzoru na Tadića

Pa ipak, samo sedam meseci nakon njegovog ponovnog dolaska na čelo vlade, on želi da se smesti u – uglavnom reprezentativnu – fotelju predsednika države. I prijatelji i neprijatelji su sigurni da će taj 47-godišnji političar, koji je gotovo četvrt veka na političkoj sceni, jasno pobediti na izborima. Svi se slažu i u tome da će kao navodnog premijera postaviti nekog svog apsolutno odanog sledbenika. Takav model, u kojem se stvarna politička moć, uprkos svim ustavnim odredbama, seli u predsedničku kancelariju, već je isprobao prethodnik njegovog prethodnika – Boris Tadić.

Vučić je već pet godina merilo za sve. Na unutrašnjopolitičkoj sceni on vlada po svojoj volji. Opoziciju je pretvorio u patuljka. Osim toga, ona je tako beznadežno podeljena da nastupa na izborima sa – ni manji, ni više nego čak deset kandidata. Najvažniji među njima je Vojislav Šešelj, dokazani nacionalista i Vučićev politički mentor. To zapravo smanjuje broj pravih političkih alternativa.

Srbiji je potrebna čvrsta ruka?

Vučićevi sledbenici i ministri hvale to što da će ubuduće sva politička moć biti skoncentrisana na jednom mestu – još više nego što je to bila do sada: Maloj zemlji, koja se ekonomski i socijalno zlopati, potrebna je čvrsta ruka, da je natera na reforme i modernizaciju.

Njegovi kritičari iz opozicije govore o autokratiji pa čak i o diktaturi, jer Vučić svojom ličnom moći podriva moć svih državnih institucija. Kao dokaz za to, oni navode neke njegove poteze:

• Vučić je parlament poslao na prinudni odmor, kako opoziciji ne bi dao platformu
• Izbori su raspisani samo mesec dana unapred, tako da je opozicionim kandidatima trebalo još mnogo dana da obezbede potrebnih 10.000 potpisa
• U Izbornoj komisiji je od 17 članova, čak 12 iz redova vlade
• Regulatorno telo za elektronske medije (REM) samo je sebe izbacilo iz trke

Pri svemu tome, u novinama i na televiziji traje pravi festival Vučića – umesto ustavom propisanog ravnopravnog prisustva svih kandidata. Zbog prinudnog odmora parlamenta, ne postoji telo koje u tom okviru kontroliše izbore. Međutim, najveća zamerka njegovih kritičara je sledeće: kao premijer, Vučić je nelegalno koristio državna sredstva za svoju predsedničku kampanju. Pritom je on na početku obećao da će predsedničku kampanju voditi popodne, onda kad završi sa dnevnim poslovima kao premijer. I da će možda žrtvovati koji dan odmora.