„Nemiri“ i „sukobi“ – to se spominje u reakcijama političara iz Republike Srpske nakon susreta predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Denisa Bećirovića i generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga ovog ponedeljka 8. aprila u Briselu.

Bećirović i Stoltenberg razgovarali su o političkoj i bezbednosnoj situaciji u BiH i regionu, nakon što je u RS doneta još jedna odluka kojom se suspendiraju državne nadležnosti, ovoga puta u vezi s predstojećim izborima, kao i nakon poruka iz Beograda i iz RS da bi rezolucija o genocidu u Srebrenici mogla da pogorša bezbednosne prilike u regionu.

„Usvajanje rezolucije izazvalo bi unutrašnje nemire u BiH“, izjavila je ranije članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović u pismu upućenom Ujedinjenim nacijama. Njeno pismo je generalnom sekretaru svetske organizacije Antoniu Guterešu dostavio ambasador Srbije pri UN Nemanja Stevanović. On je, kako prenose mediji u BiH, ukazao da „monopol nad diplomatskim kanalima u UN trenutno ima jedna etnička strana u BiH“, a takođe i naglasio da bi rezolucija o genocidu u Srebrenici mogla da ima „opasne posledice“.

Šta je rečeno u Briselu?

Bećirović je u Briselu, nakon sastanka sa Stoltenbergom, rekao da podržava „proaktivno“ delovanje NATO, uključujući i mere odvraćanja, kao i eventualno prisustvo snaga Alijanse u vojnim bazama u BiH.

Naglasio je da je punopravno članstvo BiH u NATO-u „jedan od strateških spoljnopolitičkih prioriteta BiH, što su odlučile institucije BiH glasovima iz oba entiteta i svih naroda u BiH“.

„Bosna i Hercegovina se pokazala kao pouzdan partner NATO, između ostalog i usvajanjem tri Godišnja nacionalna plana (ANP), nakon čega je NATO zvanično potvrdio da je aktiviran Akcioni plan za članstvo (MAP)“, podsetio je Bećirović.

On je predložio Stoltenbergu da NATO pozove BiH u punopravno članstvo i da obnovi prisustvo u vojnim bazama u toj zemlji. „Bosne i Hercegovina je spremna za zajedničko delovanje u skladu s NATO-standardima“, poručio je Bećirović.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je „duboku zabrinutost secesionističkom politikom u BiH“, koju je nazvao „nesmotrenom“ i „opasnom“, jer, kako je rekao, podriva teško postignuti napredak i otežava reforme. Poručio je i da svi političari moraju da rade zajedno kako bi sačuvali jedinstvo i zaštitili državne institucije, što je, smatra, ključno za mir i bezbednost u BiH, ali i za stabilnost Zapadnog Balkana.

Stoltenberg je dodao da je BiH dugogodišnji partner NATO, koji snažno podržava njen suverenitet i teritorijalni integritet, kao i operaciju „Althea“. „Alijansa pozdravlja napore BiH da poboljša stanje Oružanih snaga BiH kako bi još bliže sarađivale s NATO“, rekao je Stoltenberg.

Negodovanja u RS

Reakcije iz RS na Bećirovićeve briselske poruke su očekivane. Poslanik „Ujedinjene Srpske“ (članice vladajuće koalicije u RS) u Predstavničkom domu Parlamenta Bosne i Hercegovine, Milan Petković, smatra da bi članstvo BiH u NATO moglo da izazove „netrpeljivosti i sukobe“.

Željka Cvijanović kaže: „Smatram da je neodgovorno, nepotrebno, pa i hazarderski upućivati ovakve pozive NATO u situaciji kada znate da u samoj BiH ne postoji konsenzus o članstvu.“

Šef Kluba delegata srpskog naroda u Domu naroda Parlamenta BiH Sredoje Nović (SNSD) smatra da Denis Bećirović svojim izjavama u sedištu NATO u Briselu „želi izazvati nemire i nervozu u BiH“.

Nakon ocene Stoltenberga da je secesionistička politika u BiH „nesmotrena i opasna“, analitičari podsećaju da je niz političkih poteza u RS – od suspenzije Ustavnog suda BiH i odluka OHR, do suspenzije nadležnosti Centralne izborne komisije BiH za sprovođenje predstojećih lokalnih izbora – upravo u funkciji secesije i slabljenja BiH kao države.

Samo verbalna podrška Vučića?

Vojno-politički analitičar iz Sarajeva Đuro Kozar, upozorava da secesija nije moguća mirnim putem i da bi NATO u slučaju pokušaja secesije „zaštitio BiH kao partnersku zemlju“. On ocenjuje da su delovanja političara iz RS i Srbije koordinirana i da Milorad Dodik ima verbalnu podršku Aleksandra Vučića.

Istovremeno, Kozar kaže: „Ako bi u BiH i došlo do nemira koje prizivaju pojedini političari iz RS, mislim da vojno-policijske snage iz Srbije ne bi prešle Drinu radi intervencije, odnosno Vučić ne bi žrtvovao mir u Srbiji radi Dodikovih političkih avantura.“

Kozar ujedno ukazuje da napetosti na Zapadnom Balkanu nije moguće posmatrati van šireg geopolitičkog konteksta i da, kako smatra, NATO može već u maju da oslabi „maligni uticaj Rusije“.

„Bosna i Hercegovina će na sledećem samitu dobiti kandidatski status, što je samo korak do konačnog prijema. Ali, za prijem u punopravno članstvo, kako je rekao Stoltenberg, treba sprovesti neophodne reforme. Što se tiče opredeljenosti za ulazak u NATO, verujem da će ona u konačnici morati biti potvrđena i referendumom u BiH“, kaže Kozar.

Makron i Vučić o BiH

O Bosni i Hercegovini se, između ostalog, ovog ponedeljka (8.4.) razgovaralo i u Parizu, tokom susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i francuskog predsednika Emanuela Makrona.

„Srbija je uvek podržavala integritet BiH, ali i integritet RS u okviru BiH, u skladu s Dejtonskim mirovnim sporazumom. To će i nastaviti da čini i Francuska na to može uvek da računa“, rekao je Vučić.

Makron je, kako prenose mediji u Srbiji, izjavio da „ceni privrženost Srbije jedinstvu BiH“. „Evropa će pružiti svu podršku da se prevaziđu konflikti iz prošlosti“, rekao je predsednik Francuske.

A da „konflikti iz prošlosti“ još nisu rešeni, potvrđuje i inicijativa da se u UN krajem aprila usvoji rezolucija kojom bi se osudio genocid u Srebrenici, veličanje ratnih zločina i zločinaca i ustanovio Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Vučić je ranije, govoreći o najavljenoj rezoluciji UN, rekao da bi, nakon usvajanja rezolucije, mogao da usledi i zahtev za ukidanjem RS. „Odmah sutradan izaći će se s inicijativom za ukidanje RS na osnovu stava da političke tvorevine koje su zasnovane na genocidu ne mogu da postoje. Tražiće se i ratna odšteta od Srbije“, rekao je Vučić.

Čekaju se američki izbori

Koordinator „Igmanske inicijative“ iz Beograda Aleksandar Popov smatra da je BiH, 30 godina nakon Dejtonskog sporazuma, „na ivici raspada“. „To se može zaključiti ako pratimo poruke nacionalnih lidera, a tu pre svega mislim na Milorada Dodika, čije se ponašanje dugo tolerisalo zbog zategnutih odnosa na Kosovu“, kaže Popov koji ujedno upozorava da se krize na Balkanu prenose „sistemom spojenih posuda“.

„Ruski uticaj ovde postoji i od ranije, a posebno od ruske agresije na Ukrajinu. I kolikogod je u delovima zapadnobalkanskog regiona slabio uticaj Evropske unije, jer se fokusirala samo na Kosovo, toliko je u tim delovima, uključujući i BiH, jačao ruski uticaj. Taj proces posebno je bio izražen u vreme nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je mnogo toga uradila da Kosovo dobije elemente državnosti“, ocenjuje Popov za DW.

On smatra da su nedavna preporuka za prijem Kosova u Savet Evrope i najavljena rezolucija UN o genocidu u Srebrenici, ali i predstojeći beogradski i lokalni izbori u Srbiji, „uzroci nervoze“ vlasti u Srbiji i da Dodik i Vučić u takvim situacijama često „odigraju dupli pas“, kako bi pažnju javnosti preusmerili s teških socijalno-ekonomskih prilika, na „vitalne nacionalne interese“.

U suštini, smatra Popov, radi se o kupovini vremena. Nakon izbora u EU, čekaju se i američki predsednički izbori u novembru, od čijih će rezultata umnogome zavisiti geopolitička preslagivanja i na Zapadnom Balkanu.