Neformalna večera u Atini na kojoj je učestvovalo 11 lidera balkanskih zemalja, Ukrajine i Moldavije, predstavljala je između ostalog i obeležavanje dvadeset godina Solunske deklaracije. Ali, upravo je već ta činjenica bila dobar pokazatelj koliko su Srbija i zemlje regiona zapravo daleko od članstva u Evropskoj uniji, jer je iz tog društva 2003. godine, jedino Hrvatska postala punopravna članica EU.

Ukoliko se dalje analiziraju susreti i izjave tokom tog neformalnog skupa, vidljivo je da je tema proširenja EU, koliko god bila prisutna, očito bila u drugom planu. Na tu činjenicu je, recimo, ukazao i predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić, koji smatra da „EU više nije spremna na prijem novih članova, uprkos ceremonijalnim zaklinjanima“, i primetio da je „u Atini tim povodom nedostajalo malo više iskrenosti“.

-pročitajte još: Večera u Atini: Zelenski je bio glavni gost

Malodušno o evrointegracijama

Ako se baci pogled na utiske predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa tog skupa, i tu je primetno mlako raspoloženje kada je o temi evropskih integracija reč. Predsednik Srbije je ocenio da su nerealna očekivanja pojedinih zemalja kako će prekosutra postati članice, jer, kako kaže, „deset zemalja finansira sve ostale članice Unije i to je razlog što ne primaju nove“.

Daleko veću pažnju ipak je izazvao susret Vučića i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, na kojem je ponovljena podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine i razgovor ocenjen kao „dobar i otvoren“.

Međutim, ističe se da je iz zajedničkog teksta Deklaracije, zbog protivljenja Aleksandra Vučića, izbačena formulacija o pozivu na uvođenje sankcija Rusiji. Pojedini izvori već upozoravaju da to nije tačno i da takva formulacija nije ni bila planirana u tekstu deklaracije. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić pak tvrdi da je to tačno, i da mu je „predsednik Vučić pokazao oba dokumenta na kojima se to vidi“.

Izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon, pozivajući se na ukrajinske izvore, tvrdi da se Vučić sastao sa Zelenskim kako bi vršio pritisak: isporuke oružja u zamenu za nepriznavanje Kosova. Kramon ocenjuje da je to rizičan politički potez za Ukrajinu.

Aleksandar Vučić je sa svoje strane naglasio da su mu premijer Grčke Kirjakos Micotakis, koji je bio i domaćin sastanka, kao i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, naveli da te dve zemlje neće menjati svoj stav o priznanju nezavisnosti Kosova.

Iste stare priče

„Ponavljanje priče o perspektivi evropskog članstva umara, ne samo zemlje kandidate, nego i same članice Evropske unije“, primećuje za DW Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.

„Poslednje obećanje koje smo imali odnosilo se na 2025. godinu, ali naravno da je jasno da od toga nema ništa. Teoretski bi pojedine zemlje mogle za pet godina da postanu članice Unije, ali za to je potreban ozbiljan rad na reformama“, kaže Beširi.

Kada je reč o susretu Vučića s predsednikom Ukrajine, Beširi smatra kako „deluje da Aleksandar Vučić traži razumevanje od EU i Ukrajine za neuvođenje sankcija Rusiji, i da to pravda bezbednosnim rizicima koji bi mogli doći iz Rusije. S druge strane, na mala vrata značajno izvozi oružje Ukrajini i na taj način smiruje tenzije koje postoje u Briselu i Vašingtonu“, ocenjuje direktor beogradskog Instituta za evropske poslove.

Klimavi rusko-srpski odnosi

Formulacije koje smo videli u deklaraciji smo već više puta čuli i pročitali tokom raznih skupova i inicijativa, ističe za DW Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku.

„Pojedine reči ulivaju optimizam, ali pitanje je kolika je realna spremnost EU da u članstvo primi zemlje Zapadnog Balkana. Što se tiče sankcija Rusiji, one možda jesu izbačene iz teksta Deklaracije, ali će to pitanje biti prilično aktuelizovano u narednom periodu“, kaže Đukanović.

Publicitet koji je dobio susret Vučić-Zelenski, Naim Leo Beširi vidi kao „pokušaj Zapada da pošalje poruku javnosti kako odnosi Srbije i Rusije nisu onakvi kakvim pokušava da ih predstavi predsednik Srbije. O tome svedoči i praktičan prekid komunikacije predsednika Rusije i Srbije, kao i čitav niz drugih poteza ruske strane koji su samo pokazali da Srbija prema Rusiji ima jedan vazalni odnos“, napominje Beširi.

Beograd hapsi Putina?

Beogradski mediji skreću pažnju i na deo teksta zajedničke Deklaracije, u kojoj su se potpisnici obavezali da ne može biti nekažnjivosti za ratne zločine počinjene u ratu u Ukrajini. To se u Beogradu ocenjuje kao politički amin za hapšenje Vladimira Putina i tumači da je na taj način Srbija postala deo koalicije zemalja koje pristaju da privedu pravdi krivce za rat u Ukrajini.

Deklaracija, naravno, nema formalno pravnu važnost, ali se i takva formulacija vidi kao dodatni pritisak na Srbiju. Na skupu su, međutim, izostali „neviđeni pritisci na Srbiju“, na koje javnost pripremao srpski predsednik, i od Srbije nije, kako se naglašava, traženo ništa drugo nego da izrazi svoju privrženost evropskom putu.

Državni vrh Srbije je inače ovu nedelju, a i narednih mesec dana, najavio kao period krupnih događaja, ali Naim Leo Beširi skreće pažnju da je „već 11 godina svaka nedelja ključna i svaki mesec preloman, a nikada se ništa spektakularno ne desi. Time se društvo samo drži u stalnoj napetosti“, zaključuje sagovornik DW.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.