„Sve nam je teže“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisujući tako situaciju sa snabdevanjem energentima. „Cene nafte na mediteranskim tržištima su porasle za 15 odsto samo u poslednja dva dana, to je ludilo. Slična je situacija i sa gasom.“

Ali kriza je za Srbiju, podseća ga Tobijas Cik, novinar lista Zidojče cajtung koji je vodio razgovor, počela mnogo pre iranskog rata – sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije, većinski u vlasništvu u ruskog Gasproma.

Vučić potvrđuje da je to značajno usporilo privredni rast Srbije. Ujedno je, kaže, zahvalan EU i timu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen: „Razgovarali smo s njima o tome koje nove cevovode do raznih susednih zemalja treba da izgradimo do 2035. Uložićemo značajna sredstva u našu energetsku infrastrukturu i u tome imamo punu podršku Evropske unije“, kaže predsednik Srbije.

Ruski pritisci

U tom kontekstu, on priznaje i da je odnos sa Moskvom zahladneo. Tokom pregovora o vlasničkoj strukturi u NIS-u, kako navodi, iz Rusije su stizale pretnje prekidom isporuke gasa, dok su ga ruski mediji „napadali oštrije nego mnoge zapadne lidere“.

„Tradicionalno smo imali dobre i prijateljske odnose, ali sada sam jednostavno morao da zaštitim nacionalne interese Srbije. Nismo ničije marionete“, kaže Vučić za nemački list.

Beograd je, objašnjava, na kraju pristao na model po kojem bi deo kompanije preuzeli mađarski Mol i kompanija Adnoc iz Emirata, a Srbija bi povećala svoj udeo u vlasništvu sa 29,87 na 34,87 odsto. „To nam daje bolje mehanizme kontrole i veći nadzor nad finansijskim odlukama“, kaže Vučić.

„Evo liste, u čemu je problem?“

Predsednik Srbije u razgovoru potvrđuje da je deo municije proizvedene u njegovoj zemlji, preko posrednika završio u Ukrajini – ali navodi i da je Rusiji to otvoreno izložio.

„Razgovarao sam s Putinom na sastanku u Pekingu i pokazao mu listu zemalja izvoza i rekao: ’Evo liste, u čemu je problem?’ On je onda pokazao na Poljsku, ali tamo je išla samo municija za lovačke puške. Ali da, jeste bilo izvoza u Češku, u Veliku Britaniju i još nekoliko zemalja. I konačno je završilo u Ukrajini“, priča Vučić.

Kaže i da je Putina podsetio da Srbija Rusiji nije uvela sankcije i da je zbog toga „mnogo patila“. U Srbiji, kako je naglasio, 28.000 ljudi direktno radi u vojno-industrijskom sektoru.

„Sva naša skladišta pucaju po šavovima od granata, raketa i municije različitog kalibra“, kaže predsednik. „Pustili smo onda to, da bi ti ljudi mogli da prime plate, da bi mogli da prežive.“

„Velike promene u Evropi i SAD“

Na pitanje da li je zbog toga sada vreme da se Srbija pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije, Vučić odgovara:

„Ako mene pitate, to je stvar prošlosti. Mi se kao Evropljani suočavamo s mnogo većim problemima u budućnosti. Mislim da će kriza u Iranu imati velike političke posledice i doći će do značajnih promena unutar evropskih društava. (…) A očekujemo i velike političke promene u Sjedinjenim Državama.“

Vučić iznosi i kritike na račun aktuelnu američku administraciju – što nije, kako kaže, odlučnije reagovala na politiku Vlade u Prištini.

„Amerikanci su nam svima ovde u regionu bili od velike pomoći osiguravajući mir i stabilnost u Bosni. Nadao sam se da će zauzeti i oštriji stav protiv Kurtijevog režima na Kosovu“, kaže predsednik Srbije. „Oni provociraju sve Srbe koji žive na Kosovu. A tu je i taj takozvani Odbor za mir, gde predsednica Kosova Vjosa Osmani nastupa kao zvezda. To nismo očekivali od Trampove administracije.“

Slučaj Generalštab

O istupanju Džareda Kušnera iz projekta izgradnje hotela na mestu nekadašnje zgrade Generalštaba u Beogradu, predsednik Srbije kaže da je razlog za to bila „ogromna kampanja, medija, opozicije i blokadera“ i tvrdi da bi taj projekat doneo veliki investicioni zamah. „Zaposlio bi hiljade ljudi i obezbedio ugovore za stotine kompanija“, kaže Vučić.

On odbacuje optužbe da je u postupanju prema studentskim demonstracijama došlo do prekomerne upotrebe sile i tvrdi da je nasilja bilo pre svega prema policiji.

A na pitanje o smeni dugogodišnjeg komandanta specijalnih jedinica i imenovanju novog, za koga se vezuju kontroverze, odgovara da je reč o profesionalcu bez kriminalnih veza.

Ulazak u EU bez prava glasa?

Nemačkog novinara posebno je interesovala ideja koju su Vučić i premijer Albanije Edi Rama nedavno zajednički izneli preko nemačkih medija:

„Ne verujem da ćemo uskoro moći da postanemo punopravni član Evropske unije. Zato se, zajedno sa (premijerom Albanije) Edijem Ramom, zalažem se za Evropu više brzina. Verujem u jedinstveno tržište, u Evropu bez granica. Ako bismo mogli politički i ekonomski da postanemo deo EU na taj način – bez prava glasa, bez prava veta i bez sopstvenog komesara – to bi nas učinilo veoma srećnim“, kaže predsednik Srbije.

Novinar na odmah potom pita da li to Vučić „želi da uživa u prednostima jedinstvenog tržišta i Šengenskog prostora bez pritiska za veću vladavinu prava i demokratizaciju?“

Predsednik Srbije odgovara: „Ne, pritisak treba da se održi i moramo se suočiti sa njim. Oni bi uvek trebalo da budu u mogućnosti da kažu: Niste dovoljno dobri, morate da odete.

„Voleo bih da bude savetnik moje ćerke“

Na kraju, na pitanje kako vidi svoju ličnu budućnost i konstataciju da je ovo njegov drugi mandat na mestu predsednik i prema ustavu nije mu dozvoljeno da se ponovo kandidujete, Vučić kaže:

„Naravno da mi nije dozvoljeno. I svakako ne nameravam da menjam ustav, kako to neki mediji sugerišu. Ako me pitate šta bih voleo da uradim – voleo bih da vidim kako moja ćerka osniva privatnu firmu za politički konsalting ovde u Srbiji, i mogao bih da je savetujem. I naravno, voleo bih da treniram decu u košarci.“

*Ovaj izbor iz štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na nemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije.