„Ime ubice je Putin“, „Mir Ukrajini, sloboda Rusiji“. Demonstranti mašu zastavama Ukrajine i Evropske unije, opisuje Katolička novinska agencija (KNA) prizore iz Srbije od prethodnih dana.

Na ulicama Novog Sada su Rusi, oni su i u Beogradu zapalili more sveća za kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog.

Ipak, sužava se prostor za protivnike ruskih vlasti u Srbiji – vlasti zemlje u koju su izbegli su bliski saveznici ruskog predsednika Vladimira Putina.

Srbija je iznova dobijala međunarodne kritike u protekle dve godine, jer Beograd nije uveo sankcije Moskvi, podseća KNA. Ali, otada je Beograd postao i popularno odredište za odmor ili zbeg Rusa. Ironija hoće da su među njima mnogi Putinovi kritičari.

„Danas u Srbiji žive mnogi ruski migranti, uključujući predstavnike civilnog društva i opozicije“, kaže beogradski politikolog Nikola Burazer.

I Ukrajinci su bežali u Srbiju zbog ruske agresije, ali je Rusa daleko više i vidljiviji su. „Ukrajinske izbeglice su imale mnogo opcija, uključujući da odu u države EU. Ruski migranti nisu“, kaže Burazer.

Naposletku, Srbi i Rusi su povezani kulturom. Kao poveznica služi pravoslavna vera, kaže stručnjak za Balkan Florijan Biber. „Među konzervativnim nacionalistima u Srbiji postoji osećaj da je Rusija veliki brat“, kaže on, dodajući da taj mit jačaju mediji i crkve.

Neutralnost kao malo tamo, malo onamo

Neki posmatrači ocenjuju spoljnu politiku predsednika Aleksandra Vučića kao političku odiseju, piše KNA. Dok tvrdi da je zemlja neutralna, on teži članstvu u EU i istovremeno održava dobre odnose sa Kinom i Rusijom.

Beogradski moćnik naglasio je da će odnosi s Rusijom postati „teži“ posle smrti Navaljnog. Ali, gotovo u istom dahu, odbacio je ideju da uvede sankcije savezniku.

„To je tipični Vučić. Govori ono što žele da čuju u Moskvi, Briselu i Pekingu“, kaže Dušan Reljić, stručnjak za Balkan.

Sredinom februara, tokom državnih praznika u Srbiji, Vučić je svom narodu predstavio novi vojni arsenal: protivvazdušni sistem, tenkove i rakete – kupljene u Moskvi.

To mora da je bio udarac za Ruse u egzilu. „Ima izveštaja da ih srpske vlasti administrativno maltretiraju ili ih čak špijuniraju za račun Rusije“, kaže politikolog Burazer.

Istog dana, mediji su pisali o Ruskinji u Beogradu čija je dozvola boravka oduzeta nakon što je potpisala peticiju protiv napada na Ukrajinu.

Rusko demokratsko društvo, organizacija koja se vodi iz Beograda, navodi da sve više kritički nastrojenih Rusa doživljava sličnu sudbinu u Beogradu.

Vučić nema razloga da menja politiku

Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji od 2012. godine. Poslednjih sedmica je pak članstvo u EU još jednom udaljeno, i to ne samo zbog odnosa sa Rusijom i Kinom, piše KNA.

Beograd se udaljava od Brisela i zbog domaće politike. Tvrdi se da su parlamentarni i lokalni izbori u decembru bili obeleženi kupovinom glasova i zastrašivanjem, pogotovo propagandnim medijima u kojima Vučić gotovo svakodnevno Srbima objašnjava svet. Parlament EU tražio je nezavisno istragu.

Još nema priznanja Kosova, koje je preduslov za ulazak Srbije u EU, navodi agencija.

Da li Vučić može da održi svoj kurs u svetu koji je sve više obeležen polarizacijom? Reljić odgovara pitanjem: „Šta ga sprečava da nastavi ovako?“

Kaže, EU nije jasno privržena proširenju, a čak i novac iz pretpristupnih fondova EU nije ozbiljno sredstvo pritiska. Srbija bi ekonomski mogla da održi glavu iznad vode i bez pomoći Brisela.

Uz to, Vučić se neće okretati od dve sile koje imaju pravo veta u Savetu bezbednosti sve dok pitanje Kosova ne bude rešeno, kaže Reljić. „Dobro razumevanje sa Moskvom i Pekingom je od najveće važnosti“, sumira on.

mš/nr (kna)