Nakon konferencije o klimi u Parizu, gde su svetske države slavodobitno obznanile da će spasiti svet, ostao je teži deo posla: svaka zemlja je morala da konkretno odluči kako će dostići zacrtane ciljeve. O tome se dugo raspravljalo u Nemačkoj, svađalo se u vladajućoj koaliciji, pa je pretila velika blamaža: da ministarka za zaštitu životne sredine Barbara Hendriks (SPD) na samitu o klimi u marokanskom Marakešu nema šta da predstavi. Ali izgleda da je dogovor u Berlinu ipak postignut pa će Hendriksova ipak sledeće sedmice otići u Marakeš sa gotovim planom.

List Velt je imao uvid u odgovarajuća dokumenta, i tim povodom piše: „Retko kada smo imali prilike da nemačke političare koji se bave klimom vidimo ovako užurbane. U pokušaju da ove nedelje podnesu vladi na potpis nemački Plan o zaštiti klime 2050, nacrti tekstova su sve brže i brže rotirali između Kancelarskog ureda i najmanje pet ministarstava."

„Bez obzira na sve nesuglasice, jedan zadatak je ostao konstantan: vlada želi da iskoristi plan o zaštiti klime da bi nanovo ubrzala tempo prelaska na ekološke izvore energije." U dokumentaciji piše da plan predviđa bitno povećanje udela energije vetra i sunca u ukupnoj proizvodnji struje, da bi odgovarajuće tehnologije trebalo da budu intenzivno razvijane i da će 2030. godine proizvoditi dvostruko više struje nego danas […] Istovremeno bi dobijanje električne energije pomoću termoelektrana trebalo da se bitno smanji. A emisija ugljen-dioksida čitave nemačke energetske privrede bi do 2030. godine trebalo da se smanji na maksimalno 180 tona (godišnje)."

Za industriju je plan preteran, a za opoziciju preblag. „Savez industrijalaca (BDI) se buni i smatra da nije potrebno ovako hitno donositi ovako dalekosežan plan. Ova organizacija smatra da neće biti nikakve štete ako se ministarka Barbara Hendriks pojavi u Maroku i bez preciznih brojki o emisiji CO2. Za to, rekao je predsednik BDI Ulrih Grilo, ne postoji nikakva formalna obaveza. On je dodao da nije pametno da se na silu iznudi odluka o tome, jer mi ne počinjemo od nule i već imamo jasne ciljeve kada je reč o zaštiti klime."

Dnevnik Frankfurter algemajne cajtung smatra da najnoviji plan praktično vodi u definisanje „momenta potpunog odustajanja od korišćenja uglja za dobijanje struje. Za to bi trebalo formirati jednu komisiju koja će do sredine 2018. da smisli predloge o konkretnom sprovođenju plana o štednji energije. […] Kada je reč o saobraćaju, dugo je bilo sporno da li će posle 2030. godine još biti dozvoljeno korišćenje automobila koji nemaju električni pogon, ili neku vrstu drugog ekološkog motora. Novi automobili bi trebalo da budu opremljeni tehnologijom koja će omogućiti da funkcionišu nezavisno od fosilnih goriva."

„Vlada je već uvela premije za kupovinu električnih automobila, mada je odziv skroman. U poljoprivredi bi trebalo osetno smanjiti upotrebu đubriva koje sadrži azot, a iz plana je izbacila temu o kojoj se ranije diskutovalo – ograničavanje proizvodnje mesa i povećanje poreza na dodatu vrednost kada je reč o proizvodima od mesa. Opozicija kritikuje vladine planove. Potpredsednik poslaničkog kluba zelenih u Bundestagu, Oliver Krišer, smatra da vladin plan nije dovoljno orijentisan na zaštitu klime i da Angela Merkel kao kancelarka klime pripada prošlosti."

List Rajniše post primećuje da „plan koji će u Marakešu predstaviti ministarka Barbara Hendriks nije ništa posebno. Njene resorne kolege su jednostavno precrtale ambiciozno postavljene ciljeve na planu emisije štetnih gasova, poljoprivredu su sasvim izuzeli, a kada je reč o odricanju od fosilnih izvora energije, na gašenje termoelektrana će morati još dugo da se čeka. U suštini, odustajanje od ranijih koncepata nije u svim slučajevima nerazumno. Ali, velika je greška to što plan ne predviđa određivanje maksimalne emisije štetnih gasova u saobraćaju. Auto-industrija je umešana u veliku prevaru i ne bi smela da bude još i nagrađena za svoje prljave metode. Tu je ministarka trebalo da pokaže veću čvrstinu."

A dnevnik Noje osnabrike cajtung smatra da „nema stvari koja je tako zgodna za prebacivanje vrućeg krompira od jedne do druge instance kao što je to zaštita klime. Iako će ministarka za zaštitu životne sredine Barbara Hendriks lično otputovati na samit u Maroku, spor oko nacionalnog plana o zaštiti klime se nastavlja. Tačno je da u planu Hendriksove ima stvari koje bi trebalo popraviti. Ali, pogrešan je trenutak da se o tome diskutuje. Svetu je potreban plan. Ako Nemačka kao jedna od uzornih zemalja zakaže, samit bi mogao da propadne. Otuda i apel svađalicama: dajte ministarki u ruke jak simbolični dokument a popravke će i kasnije biti moguće."