Ljudi koji u svom radnom okruženju primete nedozvoljene mahinacije bi, prema tom planu, imali mogućnost da ih, uz zaštitu identiteta, prijave bez straha da će zbog toga izgubiti posao.

Svaka firma sa više od pedeset zaposlenih ili sa obrtom od najmanje deset miliona evra godišnje morala bi biti u obavezi da uvede interni sistem koji će svakom zaposlenom omogućiti da prijavi primećene neregularnosti i ilegalne radnje. Drugim rečima, u takvim preduzećima bi trebalo da postoji radno mesto internog ombudsmana – opunomoćenika koji će razmatrati prijave i štititi identitet zviždača.

Za razliku od dosadašnje prakse (a nešto slično zakonskoj zaštiti zviždača postoji samo u 10 od 28 zemalja EU), prijave će moći da podnose ne samo zaposleni sa stalnim ugovorima, već i oni koji za te firme rade samo povremeno ili su u njima praktikanti.

Prema planu EK, ukoliko opunomoćenik ne preduzme ništa u roku od tri meseca, ili u slučaju da je u nedozvoljene radnje upleteno rukovodstvo firme, zviždač će imati pravo da se obrati višoj instanci – državnim organima. A ako ni oni ne reaguju pravovremeno, „uzbunjivač“ će moći da se obrati – novinarima. To je predviđeno kao „poslednji izlaz“ za slučaj da firma, vlasti i država ne raskrinkaju nedela, da pre toga ne bi došlo do nanošenja „neopravdane štete ugledu firme“.

 - pročitajte još: Asanž, pet godina samoće

Da bi to sve jednog dana tako bilo, svaka zemlja EU bi morala da pretoči plan EK u svoje zakonike, a dotle bi moglo da prođe još nekoliko godina.

Detlef Derves, komentator lista Frankfurter noje prese, pozdravlja planove EK: „Budućnost pripada hrabrima. To je odlučujuća stvar koju je Komisija razradila u svom predlogu o zaštiti zviždača. Za razliku od SAD, gde zviždači u najboljem slučaju mogu da se nadaju i dobroj finansijskoj nagradi, informanti u Evropi bi bar trebalo da budu zaštićeni od represalija, ako ne i od fizičkih pretnji. Zato bi bilo pogrešno da se predlozi iz Brisela odbace kao mogućnost za iživljavanje osvetoljubivih i nezadovoljnih zaposlenih.“

„Prevare sa subvencijama Zajednice su ionako teška tema, toliko teška da Komisija ima već dovoljno posla oko zaštite svedoka od odmazde ili čak smrti. Jer, ubistvo novinara na Malti i u Slovačkoj pokazuje: zaštita je preko potrebna.“

Dnevnik Rajn nekar cajtung je objavio intervju sa Hans-Kristijanom Štrebeleom, koji je 20 godina bio poslanik Zelenih u Bundestagu i stalno se zalagao za zaštitu zviždača. U oktobru 2013. je Štrebele putovao u Moskvu i tamo razgovarao sa najpoznatijim svetskim zviždačem Edvardom Snoudenom. Na novinarsko pitanje: zašto smatra da oni koji odaju tajne moraju biti zakonski zaštićeni, Štrebele je odgovorio:

„Zato što je užasno nepravedno da ljudi koji su stavili na kocku svoju karijeru ili čak svoj život, budu zatvoreni zato što su obelodanili skandale ili ukazali na teška krivična dela. U interesu društva je da bude zaštićeno od povreda osnovnih prava i od zločina. Njihovo rasvetljavanje ne bi smelo da bude kažnjivo odavanje tajne.“

Noje osnabriker cajtung je podsetio na najpoznatije zviždače našeg vremena. Edvarda Snoudena (otkrio razmere nadzora NSA), Bredlija Meninga (sada ženskog pola kao Čelzi Mening) koji je 2009. u Iraku imao pristup tajnim dokumentima sa dokazima o tome kako je vojska SAD ubijala iračke civile i novinare, kao i neke druge zviždače. Posebno podseća na slučaj koji je široj javnosti malo poznat: „Martin Porvol je svojom hrabrošću verovatno spasao mnogo života, no njegova egzistencija je poslednjih godina kompletno poljuljana.“

„Martin Porvol je bio poslovođa u jednoj apoteci u nemačkom Botropu koji je podneo prijavu protiv svog šefa, zato što je ovaj razređivao čitav niz medikamenata za lečenje raka kako bi na taj način više zaradio – smatra se da je u 60.000 slučajeva počinio povredu Zakona o medikamentima. Na to je Porvol dobio otkaz, no, novo rukovodstvo apoteke je prinuđeno da ga ponovo zaposli. Njegovom bivšem šefu se sada sudi pred pokrajinskim sudom u Esenu“.

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android